PRIJAVA
Danas na portalima je objavljen stav pojedinih advokata da građani BiH imaju pravo tužiti državu radi toga što NISU blagovremeno obezbjeđene vakcine protiv Corone. Nakon što sam detaljno analizirao iznesene stavove, morao sam kao pravnik koji se dugi niz godina bavi imovinskim pravom iznijeti svoj stav po tom pitanju. Smatram da je veoma hrabro javno uputi poziv na pokretanje masovnih tužbi a da se pri tom veoma površno prilazi ovom problemu. Čast uvaženim advokatima, ali da bi se neko upustio u ovakav poziv on mora biti argumentovan, pravno osnovan i društveno opravdan. Svaka država pa i BiH je dužna da zaštiti svoje građane uključujući i da obezbjedi vakcine. Da li su organi BiH pravovremeno reagovali i putem Covax mehanizma naručili vakcine? Koliko iz medija možemo zaključiti jesu, i čak novac obezbjedili i uplatili. Da bi se govorilo o odgovornosti države mora se dokazati njena krivnja, adnosno krivnja njenih organa. Lično smatram da po pitanju blagovremenosti / neblagovremenosti obezbjeđenja vakcine u trenutnim okolnostima je veoma teško naći odgovornost države u mjeri da bi ona mogla biti odgovrona za štetu građanima. Teško bi bilo dokazati da ugrožavanje života građana u trenutnim okolnostima je isključivo izazvano pasivnom ulogom države. Nadležnost sud i vrsta tužbe je upitna. Visina i vrste pretrpjele štete je upitna. Čitav niz faktora je doveo do trenutne teške epidemiološke situacije. Da li smo mi građani pa i ja lično svojim neodgovornim ponašanjem doprinjeli toj situaciji? Da li će vakcina 100 % zaštiti građane i da li će svi građani primiti vakcinu? U ovoj vrsti predmeta dokazivanje krivnje je od krucijalnog značaja. Nije dovoljno samo reći da je država odgovorna, to treba i pravno formalno dokazati u uzročno-posljedičnom smislu. Da li bi masovno pokretanje tužbi u ovim okolnostim imalo drštvenu opradanost? Smatram da nebi, dapače bilo bi u jednu ruku pogubno kako za već opterećeni pravni sistem tako i za sam društveni sistem. U ovakvo teškoj psihološkoj i ekonomskoj situaciji u kojoj se nalaze građani BiH, pozivanje na masovna utuženja bez jasnog pravnog osnova, nadležnosti suda, vrste tužbi, vrste i obim pretrpjele štete, je apsalutno nepotrebno i izhitreno.
Ukoliko želimo da pričamo o odgovornosti države, onda treba sagledati mogućnosti pokretanje odštetnih zahtjeva pravnih subjekata koji svakodnevno trpe nenadoknadive finansijske gubitke. U svim evropskim zemljama država je uvale zabrane rada, ali istovremeno uredno finansira osnovne potrebe tih pravnih subjekata. Znači ovdje se nebi radilo u utuženjima po osnovu šteta koje su nanesene uvođenjem mjera, već po osnovu obaveze države da u vanrednim okolnostima vrši finansijske intervencije.
