PRIJAVA
U kući Đorđa Vojnovića jaje nije samo prehrambeni proizvod, već nezaobilazno sredstvo za umetnički izraz. Već 25 godina ovaj Novosađanin od ljuske jajeta, raznim tehnikama, pravi slike i mozaike koji krase mnoge domove. Njegove kreacije, portreti, pejsaži, mrtva priroda, ali i ikone učestvovale su na više od 40 izložbi širom zemlje, a pobrale su i mnoge nagrade, javlja Anadolu Agency.
Jedinstvena tehnika podrazumeva izradu umetničkih dela od ljuske koje je prethodno ofarbano u boji za jaja, tako da mozaike slaže od ljuski koje su ili jako usitnjene ili oblikovane i lomljene na samom platnu, ali u nijansama boja koju ta ljuska ima. Ne koristi naknadnu farbu.
„Ova tehnika nema neko posebno ime, a mogao bih je opisati kao izrada slika i skulptura od ljusaka jaja raznih ptica. Najčešće je, naravno, kokošije, ali sam radio i s pačijim, guščijim, prepeličjim, emuovim i nojevim. Na jajetu od emua, od ljuski drugih jaja sam pravio mozaike delfina i akvarijumskih ribica“, navodi Đorđe Vojnović za AA.
Najveći broj slika izradio je na osnovu fotografija koje se, po potrebi, uveličaju i pravi model koji zatim prekriva raznobojnim ljuskama jaja. Ima crno-belih portreta, ali i kolorizovanih mozaika, za koje je potrebna mnogo šira paleta boja. Kako objašnjava, pošto koristi ljuske farbanih jaja bez dofarbavanja, kod crno-belih portreta senke lica dobija upotrebom spoljnjeg i unutrašnjeg dela ljuske, jer farbana jaja s lica i naličja imaju različite nijanse. U nekim slučajevima koristi i prirodnu boju jaja. I kod najmanjih portreta, a u zavisnosti od tehnike nanošenja ljuske – da li je mozaik od sitnih ili krupnih detalja, potrebno je višenedeljnog ili višemesečnog posla. Bile fotografije, crteži ili reprodukcije goblena, u Vojnovićevom radu pristup je isti – radni sto, podloga, skalpel, pinceta i knjigovezački lepak. I pažnja i strpljenje. Mnogo strpljenja.
„Ikona u mozaiku Svetog Save koja se nalazi na zidu u mom domu bila je do sada najzahtevniji posao i radio sam je dve godine. Ali, mnogo vremena je trebalo da izradim ikonu Svetog Pantelejmona, moje slave, ali i mozaik balerine koji sam radio sedam-osam meseci. I onda je teško odrediti vrednost tog rada. Zato sam ikone radio samo kao poklon“, navodi Vojnović.
Kao veliki ljubitelj prirode radove je počeo da pravi 1994. godine od suvog cveća, ali je ubrzo shvatio da cveće gubi pigmente, odnosno boju posle određenog vremena, pa je potražio alternativu za svoj kreativni izraz. Gledajući jednu TV emisiju, došao je na ideju da iskoristi ljuske jaja.
„Video sam prilog kako u južnom Vijetnamu prave ornamente u nameštaju od ljusaka jaja. I u tom momentu palo mi je na pamet da sličnim postupkom kao što sam radio i slike od cveća, izrađujem mozaike koristeći ljuske jaja“, priseća se Vojnović.
Iza njega su brojne samostalne i kolektivne izložbe. Kolektivno je izlagao s eko-umetnicima koji rade umetnička dela od otpadnog, reciklažnog materijala, a i sam je aktivan ekolog. Bavi se gljivarstvom, planinarstvom, vinarstvom, kulinarstvom, poezijom, plovi s kanuom po Dunavu, voli da ukrašava svoj vrt na vikendici u Ledincima, nedaleko od Dunava.
„Sve radim, jedino ne znam da peglam i štrikam“, kaže kroz šalu Đorđe.
Priroda je njegova inspiracija, pa puno vremena provodi ili u šumi, ili uz Dunav. Đorđe, trgovac, koji je tri godine u penziji, kaže da je u svakom poslu maksimalno posvećen i da je do sada uspeo da ostvari mnoge snove. Ono što karakteriše njegov mentalitet je upornost.
„Hteo sam da imam kućicu od drveta – ostvario sam. Hteo sam da imam kanu – i u tome sam uspeo. Planinario sam širom bivše Jugoslavije i po Evropi. Osnovao sam Gljivarsko društvo Novi Sad. Osnovao sam planinarsko društvo u svom mestu. Hteo sam da imam svoj vinograd i vinariju… Sve što sam želeo, uglavnom sam ostvario. Ništa od toga nije išlo lako, ali sam uspeo. Od neostvarenih želja ostao je put oko sveta kruzerom i poseta Maču Pikčuu. Ali se za te dve želje ne bih se odrekao ničeg iz dosadašnjeg života. Jer sve što sam radio, radio sam iz ljubavi, želje, tvrdoglavosti i htenja“, zaključuje Đorđe.
