PRIJAVA
Snežana Čongradin, hrabra novinarka lista Danas, ove sedmice se našla na udaru osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, dokazanog fašiste i “političkog oca” aktelnog vodstva Srbije kojeg tamošnja vlast i dalje pušta da sa skupštinske govornice sije mržnju.
Čongradin je svojem tekstunapisala “novinarka sam u državi koja je prije 24 godine počinila genocid i koja, ni dan-danas, ne da se nije suočila s tim, već je cjelokupno društvo, u načelu, sve dalje od tog procesa”.
Šešelj je u Skupštini Srbije ovu novinarku izvrijeđao i opisao najpogrdnijim imenima, uputivši joj prijetnje smrću. Poručio je da bi “takve poput nje poslao na 20 godina robije”.
Čongradin, koja kaže da se ne boji Šešelja, mu se zahvalila “jer je skrenuo pažnju javnosti na genocid u Srebrenici”.
U intervjuu za Radiosarajevo.ba Snežana Čongradin govori o genocidu u Srebrenici i Srbiji danas, napadima Šešelja, negiranju genocida, te zašto smatra da Srbija nije odustala od projekta tzv. velike Srbije.
Radiosarajevo.ba: Kako komentirate buru koju je u Beogradu izazvao Vaš tekst koji bi inače bilo gdje valjda bio dočekan kao sasvim uobičajeni novinarski uradak?
ČONGRADIN: Pisanje o genocidu u državi čiji vlastodršci unazad četvrt vijeka, najprije organizuju, inspirišu, pozivaju i huškaju, da bi potom negirali i relativizovali taj masakr, nije, čini mi se, nikako uobičajena okolnost za pisanje i bavljenje javnim poslom.
Takođe, reakcija osuđenog ratnog zločinca koji se neometano obraća javnosti u Skupštini Srbije na tekst koji, zaista, jeste uobičajeni, sa stanovišta, uvjerena sam, normalnosti i ljudskosti, isto je očekivana.
O genocidu, ratnim zločinima i etničkim čišćenjima, novinarski radovi u Srbiji daleko su na margini, izvan mainstream, pa, Vaše pitanje, u tom smislu, zapravo ima jak smisao.
Zašto je Vojislav Šešelj reagovao na njega baš sad?
Pa, možda zato što se i iovako loša situacija u Srbiji kada je riječ o otkrivanju istine o tome kakva je bila uloga određenih pojedinaca, kreatora državne politike zločina,tokom devedesetih, danas ratnih profitera, koji bi na zločinačkoj politici rado nastavili da vladaju, dodatno pogoršala.
Pa su tekstovi i medijsko obavještavanje o njihovoj odgovornosti dodatno svedeni, čime su ti preostali postali uočljiviji.
Radiosarajevo.ba: Kao novinarka ste ovih dana doživjeli nezapamćene napade od osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, zastupnika Skupštine Srbije, ‘politički otac’ aktuelnog vodstva Srbije… Zašto? Šta to govori o Srbiji danas?
ČONGRADIN: Neprijatno mi je zato što te napade godinama unazad, konstantno i neopisivim intezitetom trpe aktivisti ‘Žena u crnom‘, Inicijative mladih za ljudska prava, Fonda za humanitarno pravo, i drugih organizacija koje se bave ljudskim pravima, a reakcija javnosti gotovo da ne postoji.
Normalno je da se oni javno vrijeđaju, da im je bezbjednost ugrožena do te mjere da moraju da imaju konstantnu policijsku zaštitu.
Dobro je što javnost burno reaguje na Šešeljev napad na mene, jer se nadam da će ubuduće biti osjetljivija i na napade upućene drugima, koji se na još bolji način bave ovim temama od mene.
Radiosarajevo.ba: Da li je negiranje genocida u Srebrenici državna strategija vrha aktuelne vlasti u Beogradu?
ČONGRADIN: Od početka devedesetih i začetka ratno zločinačkog i velikosrpskog projekta, mislim da se državna politika nije mijenjala. To znači da ona, kada je riječ o ovoj temi, nije bila drugačija ni nakon petooktobarske revolucije, da je na samo drugačiji način sprovođena u odnosu na brutalnost kakva je bila tokom izvođenja i potom negiranja i relativizacije, kakav je danas, tokom vlasti Aleksandra Vučića, drastičan slučaj.
Radiosarajevo.ba: U povodu 11. jula imao sam priliku razgovarati sa uvaženom historičarkom Latinkom Perović koja tvrdi da je negiranje genocida dans potrebno, jer se nije odustalo od ‘velike Srbije’, VaŠ komentar? Je li Vaš slučaj potvrda ove teze?
ČONGRADIN: I ne samo moj slučaj… Posljedice tog neugašenog projekta nalaze se duboko u obrazovanju, kulturu, svim društvenim porama, i na svim nivoima. To je slučaj koji je odredio, i koji, nažalost, i danas preovlađuje gotovo cjelokupnom modernom srpskom istorijom.
