PRIJAVA
Piše: NISAD SELIMOVIĆ
PRED NAMA JE JEDNO VEOMA OBIMNO, ALI I BITNO ŠTIVO. DA KRENEMO OD POČETKA – KAKO STE DOŠLI NA IDEJU DA NA JEDNOM MJESTU OBJEDINITE ČINJENICE O ŽIVOTU I DJELU GRADIMIRA GOJERA
– Ono što nedostaje društvima na Zapadnom Balkanu, pa i Bosni i Hercegovini, jeste kultura sećanja. Većina ljudi koji uopšte misle, a nema ih mnogo, na neki čudan način misli da od njih počinje svet i da su jedino oni, kao pojedinci, važni. To je necivilizovano, što je eufemizam za primitivno. Među takvima radni vek u Sarajevu proveo je čovek koji je pola veka pokušavao da nauči i svoje studente i svoje saradnike, čak i ličnim primerom, da je kultura sećanja osnov za svaku dalju nadgradnju. Taj samozatajni čovek, pesnik, književnik, pozorišni reditelj, društveni i javni radnik Gradimir Gojer bio je inspiracija pre petnaest godina velikom književnom i teatarskom kritičaru Vojislavu Vujanoviću da objavi knjigu “Ljubičasti notturno”, u kojoj je sakupio svoje brojne kritike i prikaze umetnikovog stvaralaštva uz veoma precizne i tačne opservacije o njemu.
Družeći se sa Gojerom, prepoznala sam širinu pogleda i dubinu poetike koja je isijavala iz njegovih rediteljskih kreacija, kao i ozbiljnu potrebu za sagledavanjem njegovog životnog dela i to dok je živ, dok može sam da dâ odgovore na mnoga pitanja i osvetli motive i svoj rad onako kako mnogi naknadni tumači njegovog stvaralaštva to ne bi mogli sagledati.
ORIJENTIR GENERACIJAMA
Punih osam godina radila sam na knjizi čiji sam naslov od prve pomisli znala: “Galaksija Gojer – stazama poezije i teatra”. Dakle, samo sam tragom ideje kulture sećanja učinila taj neophodni napor i dobila željeni rezultat: knjigu koja ostaje budućim generacijama za nauk i orijentir.
MOŽETE LI NAŠIM ČITAOCIMA PRIBLIŽITI KONCEPT KNJIGE ODNOSNO ŠTA SVE I NA KAKAV NAČIN MOŽEMO U NJOJ PROČITATI?
– Čitalac će imati nekoliko slojeva u kojima će moći da prati razvojni put umetnika: od njegove autentične priče o detinjstvu, interesovanjima i inspiracijama, preko mladosti protkane mnogim izazovima, učiteljima i njihovom uticaju, do godina obeleženih ratom i buntom duhovnog otpora, zatim poraću i zreloj kreativnosti na svim poljima koja i danas, nakon pola veka, zadržava svoju impulsivnu energiju i time osvaja prostor za dalje stvaralaštvo. U knjizi se može naći puno detalja o drugim ljudima koji su svojim osobinama uticali na umetnika i njegovo stvaralaštvo, o učiteljima i sledbenicima, o slučajnim susretima koji se urezuju u pamćenje samo detaljem ili izgovorenom rečju.
Umetnikov stvaralački rad je sistematizovan po oblastima i lako se može pratiti. Na određenim mestima zainteresovani će naći moja razmišljanja o stvaralaštvu umetnika u fazama u kojima sam bila svedok ili diskretni učesnik. Nesvakidašnji opus sa preko šezdeset pet objavljenih knjiga i sto trideset pozorišnih režija ostavlja prostor za najraznovrsnija iščitavanja, kao i dalja istraživanja.
OD KADA SEŽE VAŠE PRIJATELJEVANJE SA NAŠIM UGLEDNIM REDITELJEM?
- Poznajemo se više od dvadeset godina, a ova knjiga rezultat je decenijskog prijateljstva u kojima sam bila urednik njegovih dvadeset poslednjih objavljenih knjiga i saradnik na nekoliko poslednjih pozorišnih režija.
DA LI JE SAM GOJER BIO DOVOLJNO SUSRETLJIV PRI VAŠEM “ISPITIVANJU” I KOLIKO JE UOPŠTE BIO SPREMAN NA OBJAVU SVOJE SVOJEVRSNE BIOGRAFIJE?
- Gradimir Gojer je veoma popularan, naročito u Bosni i Hercegovini, ali i širom Jugoslavije. Mnogi ljudi ga sa radošću sreću na ulicama, citiraju i raduju se njegovom umetničkom dosegu. I misle da ga poznaju, sve dok se i oni koji su mu na neki način najbliži ne suoče sa ovom knjigom. Tada tek razumeju koliko su znali samo za delić njegovog ogromnog opusa.
Jesam izabrala razgovor kao način da napišem “Galaksiju Gojer”, što jeste iziskivalo mnogo pitanja koja sam morala postaviti Gojeru, koji je inače veoma zakopčan, naročito kada je u pitanju njegova intima. Morala sam ispitivati, a on je govorio koliko je mislio da mi je dovoljno. Ponekad sam ga vraćala na neke teme, a samo u jednom je ostao čvrst, bez odgovora, na šta ima potpuno pravo. Kada vratim film, bio je ustvari veoma predusretljiv iako mi se čini da je tek nakon završetka knjige postao svestan koliko duboko sam zaorala kroz njegov život i rad.
DA LI JE BILO TEŠKO, DA NE KAŽEM STRESNO, USUDITI SE NA TAKAV PODUHVAT?
- Bilo je i teško, a na momente i stresno, naročito pri donošenju odluke da se otisnem tim putem i uđem u beskonačni lavirint umetnikovih ideja, estetskih, ali i etičkih odrednica. Imala sam strepnju da li ću uspeti da savladam tu neiscrpnu umetničku energiju, jesam li odabrala pravi način da joj priđem i pokušam da je osvetlim. Sa istom zebnjom sam počinjala rad na knjizi i posle osam godina čekala mišljenje velikih eksperata pisane reči koji su napisali recenziju, objavljenu u obliku predgovora i pogovora knjizi: Gorana Sarića, pesnika i prevodioca i Esada Kočana, filozofa, književnika i novinara.
PROMOCIJA U SARAJEVU
Sada, kada je “Galaksija Gojer” ugledala svetlost dana, konačan sud će dati čitaoci, a vreme će pokazati jesam li bila na pravom putu.
BEOGRADSKA PROMOCIJA JE VEĆ ODRŽANA. DA LI STE PLANIRALI PROMOCIJU U SARAJEVU I KADA?
- Beogradska promocija je bila vrlo uspješna. Pred uglednom beogradskom publikom o knjizi su govorii akademik Pero Zubac i pozorišni kritičar Goran Cvetković, a promociju u Sarajevu verovatno ću organizovati na proleće ako mi zdravlje to dozvoli.
IZDAVANJE KNJIGE UVIJEK JE PODUHVAT, POSEBNO SA FINANSIJSKOG ASPEKTA. KOLIKO JE BILO TEŠKO PRODUCIRATI OVO OBIMNO IZDANJE?
- Nijedan izdavački poduhvat danas nije lak ako uzmemo u obzir sve teži položaj knjige na Balkanu i bitku koju ona gubi pred šundom, kičem, rialitijima, pred opštom nekulturom i nepismenošću i, opet se vraćam na početak razgovora, sa primitivizmom.
“Galaksija Gojer” štampana je u bibliofilskom izdanju samo u sto primeraka koji su ručno označeni i potpisani od autora. To je knjiga za one koji znaju šta je knjiga i koji je još cene. Život i stvaralaštvo velikog umetnika samo takvu knjigu zaslužuje. Vreme, koje je najbolji sudija, to će i potvrditi, sigurna sam.
Izvor: Oslobođenje
