PRIJAVA
Osamnaestogodišnji stonoteniser Haris Eminović iz Banjaluke, nada se da će sljedeće godine predstavljati Bosnu i Hercegovinu na Paraolimpijskim igrama u Tokiju.
U dosadašnjoj sportskoj karijeri Haris je osvojio brojne medalje i pehare, ali najznačajnije mu je zlato koje je nedavno osvojio na ekipnom takmičenju Svjetskog kupa u Finskoj.
“Stoni tenis sam počeo igrati u jednom parku koji se nalazi blizu moje kuće. Igrao sam sa prijateljima, bio sam najlošiji, htio sam da se poboljšam, saznao za jedan stonoteniski klub tu sam počeo trenirati i na kraju završio ovdje”, kaže Haris Eminović.
Njegove vještine u ovom sportu u proteklih šest godine višestruko su se uvećale. Prijatelji i dalje rado igraju sa njim, iako jedva ostvare po tri poena u partijama.
“Kada igram sa njima, to je više zbog druženja, a ne takmičenja”, kaže Haris.
Objašnjava da mu se stoni tenis sviđa jer poboljšava reflekse, a najpotrebniji su razmišljanje, refleksi i fizička spremnost.
“Svaki dan treniram, po dva do tri sata. Trening je najbitniji u bilo kojem sportu, ne samo stonom tenisu, da bi napravio neki zapažen rezultat”, ispričao je ovaj mladić.
Paraolimpijske igre cilj stonotenisera Harisa Eminovića
Haris je maturant srednje Medicinske škole, planira se nastaviti usavršavati u ovoj oblasti, ali glavni cilj su mu Paraolimpijske igre. Svjestan je, kaže, da ga do Tokija čeka težak put.
“Da bi otišao na Paraolimpijske igre, treba da odradim dosta bodovnih turnira i trebam ostvariti normu, skupiti određen broj bodova da bi se uspio kvalifikovati”, kaže Haris.
Za odlazak na takve turnire potreban je novac, pa je srećan jer mu država pomaže za odlaske na takmičenja.
“Borićemo se, pa šta bude”, kaže on.
Ovaj član banjalučkog Stonoteniskog kluba invalida “Vrbas” sa invaliditetom živi od rođenja, ima artigripozu, odnosno ukočenost svih zglobova na tijelu.
“Borbom mojih roditelja, oni su najviše zaslužni, zašto upravo hodam, bilo je još dvoje djece koji su moje godište koji su danas nažalost u kolicima. Vježba, vježba i sve je u tome”, ističe Haris.
Smatra da mu bavljenje stonim tenisom pomaže za poboljšanje zdravstvenog stanja.
“Sportom kada se bavimo, razvijamo i mišiće i jednostavno poboljšavamo mobilnost zglobova koji su ukočeni i cilj je da dovedemo u što mobilnije stanje da bih mogao i hodati i normalno funkcionisati u životu”, rekao je on.
U “Vrbasu” trenira sa mnogim osobama sa različitim oblicima invaliditeta. Ističe da osobe sa invaliditetom nipošto ne treba da budu zatvorene u svoja četiri zida.
“Treba se baviti nečim, ne samo sportom, samo da imate neku društvenu aktivnost … bilo to pjevanje, pisanje, bilo šta samo da izađe se iz kuće”, kaže Haris.
Jovica Šormaz, Harisov trener, navodi da je stoni tenis sport koji zahtjeva dobre uslove, ali ih ovaj klub u Banjaluci nema. Kako je rekao, rade u teškim uslovima, a improvizovani prostor u Domu omladine, često zbog zauzetosti ne mogu ni da koriste.
Šormaz kaže da mu je žao “što je Banjaluka, koja se diči titulom ‘grad sporta’, zapostavila najbolji i najperspektivniji sport”.
Jovica Šormaz, Harisov trener, navodi da je stoni tenis sport koji zahtjeva dobre uslove, ali ih ovaj klub u Banjaluci nema. Kako je rekao, rade u teškim uslovima, a improvizovani prostor u Domu omladine, često zbog zauzetosti ne mogu ni da koriste.
Šormaz kaže da mu je žao “što je Banjaluka, koja se diči titulom ‘grad sporta’, zapostavila najbolji i najperspektivniji sport”.
“Haris je zaista fin dječak, marljiv, radan, radimo dobro, trudimo se, što pokazuju rezultati. Imamo u planu da odemo na neka međunarodna takmičenja, svjetske i evropske kupove da pokušamo ostvariti paraolimpijsku normu za Olimpijske igre u Tokiju sljedeće godine”, kaže Šormaz.
Harisov trener ističe kako je ponosan što je ovaj mladić u konkurenciji za izbor sportiste Bosne i Hercegovine za osobe sa invaliditetom.
Haris kaže da je konkurencija izuzetno jaka i da bi mu ova titula značila mnogo.
“To je ogromna nagrada za nekog sportistu, jer biti najbolji sportista u državi nije mala stvar”, rekao je Haris Eminović.
