PRIJAVA
U izdanju Face to Face-a sa Senadom Hadžifejzovićem na Dan grada Sarajeva, gost u studiju bio je Jovan Divjak, general Armije RBiH i JNA.
Povodom Dana grada Sarajeva general Divjak je rekao: “Kamo sreće da čitava država slavi, ali ne slavi ni polovina.”
“Vidokrug iza naših leđa je polovina onog što su protivnici držali , prvo što su uništili je planetarni institut, Vijećnicu, vjerske i kulturne objekte. To je tuga, ali gledam ljepši dio, 66 godina sam sa porodicom tu. Gledam grad kako se razvija ali volio bih da se razvija I duhovno,” nastavio je Divjak.
Zašto bi Beograđanin stao u odbranu grada i nestanka jednog naroda
“To je bila moja profesionalna dužnost. Moj otac je rodom iz Bosanske Krupe. 2/3 svog života pripadam ovom gradu i svemu onome što je dobro. 27 godina sam odgajao generacije i u ni jednom od mojih učenja I predavanja nije bilo ni mržnje niti osvete. Pokušavao sam da ih naučim dobru. Učio sam vojnike u ratu da ne upotrebljavaju prvi oružje već samo u odbrani. Da nikome ne ugroze pravno na život.
Dobitnik šestoaprilske nagrade
Još jače bih sada sa ikustvom, kaže, opet branio sebe, svoju porodicu, komšiluk I grad. “Mnogi kažu da bi otišli ponovno. Mislim da je one koji su otišli za vrijeme rata, sramota kada prođu ovim gradom koji sada živi svoju historijsku kulturu, grad koji nije od jučer. I ne uče svoju djecu da uče balkanske jezike. Ipak, Koliko jezika znaš toliko više vrijediš.”
Postoji li mogućnost da “padnemo” bez metka
Ni govora, rekao je. “Svi se hvale da imaju oružje, ali mene to vrijeđa, svi moramo znati da se odbranimo ali nikako da se hvalimo municijom. U Bosni I Hercegovini najviše ima oružja, neko reče neki dan, ali na tome se ne treba pripremati za odbranu. Treba se pripremati u jedinstvu I povjerenju jednog prema drugom. Kada mi je supruga umrla niko mi nije donio vode ili ručak, iznenadio me izostanak jedinstva. Prije je bilo prvo Bog pa komšija.”
Govoreći o projektima čiji je sudionik, Divjak je istakao kako je često u kontaktu sa osobama koje su mnogo toga izgubile, a ipak zadržale jak duh I dobrotu srca. “Ono što je pomoglo odbrani Srajeva je duhovni otpor. Ratni tetar je formiran u toku rata. To je održalo duh Sarajeva.
Komentarišući politiku I njene današnje tokove kazao je da politike ne prihvataju svoje greške nego ih prebacuju na drugu stranu. “Nakon 27 godina se negira genocid. Nije prihavaćena Deklaracija o genocidu u Srebrenici. Imat ćemo zajednički udžbenik u kojem se neće govoriti o genocidu, to je dozvolila politika.”
Politika koja (ne) brani državu
“Politika kontroliše obrazovanje. Religija je opijum za narod, a danas je obrazovanje opijum za djecu. Neka djeca uče o agresiji NATO-a na Beograd I Srbiju, kazao je Divjak objašnjavajući da se dogodio genocid o kojem su dok se događao pisali I stranci, navodeći kršenja konvencija o ljudskim pravima.
“Sarajlije ni Sarajevo nemaju osvetničke namjere niti elemente mržnje, iako je puno žena s kojima radim koje su izgubile djecu u proteklom ratu, ni jedna nikada nešto ružno nije rekla.
Mlađe generacije su pune mržnje, jedi I osvete. Nemaju osjećaj da se kulturom, stavom, mipšljenjem, školom, brani, zaključili su u studiju Face to Face-a.
Obnova tzv. Herceg – Bosne?
“To nije novo, to traje već 15 godina. Razglednicu nisam mogao da pošaljem supruzi ako nisam uzeo markicu tzv. Herceg – Bosne. Ko je dozvolio raspad Aluminija? Ko je dozvolio da se nema izbora 11 godina, politika iz Sarajeva,” zaključio je Divjak.
U kojem dijelu Sarajeva je bilo najteže?
“Mislim da se nevojnički I nestručno tumači 2. maj, to je za mene bio najteži dan za Sarajevo, dan D. Taj njihov plan je meni bio nerelana, agresor je došao do Sekenderije sa tenkovima. Ne može tehnika da ide bez pješadije. Drugog smo obranili grad, a trećeg se desio nemio događaj koji nije trebao da se odvije. Pored toga, najjače bitke su se vodile na Trebeviću. U teoriji onaj ko napada grad trebao bi biti dva puta jači. Oni su imali 20 hiljada, a mi u gradu 35 hiljada vojnika, znači za napad im je trebalo 60 hiljada vojnika. Oni su tog drugog maja počeli od pola 5 ujutro do pola 8 neprekidno gađati grad. Taj dan se morao I trebao s ponosom pominjati za one koji su branili grad I za one koji su poginuli braneći ga,” dodao je Divjak.
Građanima Sarajeva I Bosne I Hercegovine je za kraj poručio da oni koji ne znaju I ne žele da vole, puste ostale, da vole prljav grad I prljavu Miljacku. Svi smo jedno, zaključio je general Divjak.
face.ba
