PRIJAVA
Na prevremenim parlamentarnim izborima na Kosovu, 6. oktobra, pobedila je dosadašnja opozicija, Pokret Samoopredelenje i Demokratski savez Kosova (LDK). Na trećem mestu je Demokratska partija Kosova (PDK) koja je na vlasti bila od 2007. godine, dok je na četvrtom mestu koalicija AAK-PSD, koju predvodi dosadašnji premijer Ramush Haradinaj.
Iako se još uvek čekaju konačni rezultati kako bi se videlo da li će Samoopredelenje Albina Kurtija ostati na prvom mestu, a LDK Ise Mustafe na drugom, obzirom da je razlika samo oko pet hiljada glasova, politički analitičari veruju da će te dve partije formirati novu Vladu Kosova.
Politikolog sa Kosova Belul Beqaj ocenjuje da je prilikom formiranja nove Vlade Kosova potrebno racionalno rešenje, koje podrazumeva poštovanje volje većine građana Kosova koji su se izjasnili za promene. To, kaže on, znači da partije koje su dobile većinu treba da budu nosioci buduće Vlade, jer bi bilo koje drugo rešenje bilo pogrešno.
“Verujem da će se formirati koalicija između Samoopredelenja i LDK-a. Ja znam da ima i takvih i u LDK-u i u Samoopredelenju koji ne žele tu koaliciju, ali verujem da će biti dominantni oni koji su skloni pozitivnom procesu, te da će ostali koji su smetnja formiranju ove koalicije biti na marginama”, kaže Beqaj u razgovoru za Anadolu Agency.
Po njegovoj oceni, LDK ima feniksa koji se zove Vjosa Osmani, koja je kao kandidat za premijerku predstavljena kao nada za oživljavanje LDK-a i koja je uspela da poveća broj glasača za LDK u odnosu na ranije izbore. S druge strane, kako napominje, Samoopredelenje ima lidera Albina Kurtija koji odražava lični integritet, jasno komunicira sa javnošću i pokazuje pozitivne promene.
Beqaj je mišljenja da zajednički program Vlade ne bi trebao biti problem, zato što su tokom kampanje obe partije kao prioritete isticale vladavinu prava i veting u pravosuđu, što znači ponovnu procenu sudija i tužilaca. On dodaje da će po pitanju ekonomskog razvoja morati neke stvari da usaglase, pošto Samoopredelenje spada u političku levicu, a LDK u konzervativnu desnicu.
Politikolog Beqaj ističe i da je do obaranja partija koje su do sada bile na vlasti, došlo, pre svega, zbog toga što su građani glasali protiv onih čija je dugogodišnja vladavina ostavila pogubne posledice, ali i zato što su pobedničke partije predstavile neke signale da drugačije vide politiku i vođenje politike.
“Dok se politika komandanata 20 godina služila građanima Kosova, ove partije, barem kako se videlo kroz kampanju, žele da politika bude u službi građana. To je suštinska razlika i razlog što mozemo očekivati promenu”, kaže Beqaj.
Kada je reč o Srpskoj listi, koja je osvojila više od 52 hiljade glasova i apsolutni je pobednik među srpskim političkim subjektima, Beqaj naglašava da Srpsku listu kosovski Albanci, ali i autohtoni Srbi, vide kao direktan instrument Beograda.
Po Ustavu Kosova, pored 10 rezervisanih mesta za Srbe u Skupštini Kosova, u Vladi je jedno ministarsko mesto rezervisano za Srbe. Kurti je u prvim izjavama nakon izbora poručio da ne želi Srpsku listu u Vladi, ali Beqaj ističe da, iako u Ustavu Kosova ne piše da ministar treba da bude iz Srpske liste, Srpska lista jeste institucionalna realnost na Kosovu i treba se kao takva prihvatiti i poštovati.
I Albin Kurti i Vjosa Osmani, kao kandidati za premijere tokom kampanje, isticali su da će oni na čelu Vlade voditi dijalog sa Srbijom što, kako podseća Beqaj, nalaže i odluka Ustavnog suda Kosova, dok predsednik zemlje ima samo savetodavnu ulogu u tom procesu. Za Beqaja je, međutim, mnogo veći problem kako će se dijalog voditi, od toga ko će ga voditi.
“Moj problem je da li će se konačno rešiti ovaj proces supstancionalnih razlika u okviru postojećih granica ili će završetak dugoročnog epiloga dijaloga biti promena granica, što će biti jako važna faza sa jako važnim posledicama, ne samo u našim odnosima nego i u regionu i nadam se da se ovo drugo neće desiti”, kaže Beqaj.
Podsetimo, Kosovo je moralo na prevremene izbore zbog ostavke premijera Ramusha Haradinaja, koji je podneo neopozivu ostavku nakon što je dobio poziv na razgovor kao osumnjičeni od Specijalnog suda za Kosovo.
