Halil Nukić je izgubio u genocidu brata i oca, dvojicu amidžića.
– Tu sam pokopao brata, oca još nisu pronašli, tu su i dva amidžića. Nema koga nismo izgubili. Ne mogu vam objasniti kakve su to emocije. Djeca i žena mi daju snagu. I ja sam preživio genocid, uspio sam nekako, a da li sam živ, ne znam, kažu da jesam, ali se tako ne osjećam – ispričao nam je Nukić.
Pričali smo i sa Huseinom Ičanovićem.
– Tu sam sa majkom, ona je proučila hatmu svim žrtvama genocida. Dolazimo iz Bužima. Dolazio sam više puta, a majka je jednom bila. Majčina želja je bila da hatmu preda, da je na licu mjesta pokloni šehidima – govori nam Ičanović.
Faktor