Pri\u010da u filmu “Dobri Will Hunting” i\u0161la je tako da je profesor iz matematike na MIT-u zadao svojim studentima izrazito te\u017eak zadatak i demonstrativno ga napisao na plo\u010di na hodniku ispred svog ureda. Will Hunting je bio 20-godi\u0161nji domar na sveu\u010dili\u0161tu, problemati\u010dnog \u017eivota, totalno nesre\u0111en, ali i samouki genij iz matematike za \u0161to nitko nije znao. I dok nitko nije gledao, Hunting je na plo\u010di rije\u0161io zadatak.<\/p>\n\n\n\n
Profesor je potom na plo\u010di zadao jo\u0161 te\u017ei zadatak. Ovaj put slu\u010dajno je nai\u0161ao upravo dok je 20-godi\u0161nji domar zadatak rje\u0161avao. Profesor je mislio da mu balavi domar brlja po plo\u010di, zato ga je pozvao, ovaj se nije obazirao, pa ga je pozvao imenom, na \u0161to mu je ovaj odvratio da neka se j***. Will Hunting mu je pobjegao, a profesor je, vrativ\u0161i se, sa zaprepa\u0161tenjem shvatio da je ovaj rije\u0161io i to.<\/p>\n\n\n\n
Scena je uzeta iz urbane legende za koju se do filma snimljenog 1997. malo tko jo\u0161 sje\u0107ao da je nastala prije ta\u010dno 80 godina, 1939., na osnovi istinite legende tada 25-godi\u0161njeg Georgea Bernarda Dantziga koji \u0107e puno godina poslije u povijest u\u0107i kao tvorac simpleks algoritma za rje\u0161avanje linearnog programiranja i nekih vrlo va\u017enih problema iz statistike.<\/p>\n\n\n\n
\u0160to se doista dogodilo objasnio je osobno Dantzig kada ga je 1984. u njegovom uredu na Stanfordu intervjuirao Donald Albers, u to vrijeme tako\u0111er matemati\u010dar i publicist. “Profesore Dantzig, hvala vam \u0161to ste odvojili vrijeme za pri\u010dati o sebi”, zapo\u010deo je mladi\u0107. “Kakva je to sad pri\u010da s tim ‘profesore Dantzig’!?”, ostao je iznena\u0111en slavni matemati\u010dar. “OK, kako bih vas trebao oslovljavati?”, iznenadio se Albers.<\/p>\n\n\n\n
“Tvoje je ime Don, je li tako? Sje\u0107a\u0161 li se ti mog imena?” I tako su krenuli puno opu\u0161tenije. U jednom trenutku ga je Albers pitao kako to da je doktorirao iz statistike kad je iz tog podru\u010dja, pravo govore\u0107i, poha\u0111ao tako malo nastave. I onda mu je Dantzig ispri\u010dao. U to vrijeme studirao je na UC Berkeleyju kod profesora Jerzyja Neymana, na prvoj godini. I tog slavnog dana Dantzig je zakasnio na sat.<\/p>\n\n\n\n