Na vi\u0161e lokacija u Bosni i Hercegovini govori se o potencijalnoj gradnji postrojenja koja bi mogla da imaju zna\u010dajan uticaj na privredni i dru\u0161tveni razvoj, ali i na okolinu\/okoli\u0161\/\u017eivotnu sredinu. Bosna i Hercegovina (dva entiteta) ima dobro okolinsko zakonodavstvo i dobro oposobljene stru\u010dne slu\u017ebe u tim ministarstvima. Ali, ipak ima \u0161ta dodatno da se ka\u017ee.\u00a0
A posebno su interesantne teme (i) Odlagali\u0161te nuklearnog otpada u Hrvatskoj na granici sa BiH i (ii) potencijalni rudnik litija u Sjeveroisto\u010dnoj BiH.
Okolina, okoli\u0161, \u017eivotna sredina<\/strong><\/p>\n\n\n\n
Mada termini okolina, okoli\u0161 i \u017eivotna sredina imaju razli\u010dita zna\u010denja, u praksi Bosne i Hercegovine imaju isto zna\u010denje (engl. Environment). Po standardu BAS EN ISO 14001 okolina podrazumijeva prostor od centra organizacije pa dotle dok uticaj te organizacije postoji. Ovi termini se odnose na dru\u0161tvene oblasti, dok termin ekologija spada u prirodne nauke. Ne odnose se ni na emisiju stakleni\u010dkih gasova jer oni djeluju globalno.<\/p>\n\n\n\n
Prvi korak<\/strong> Projekat mora u startu pokazivati odr\u017eivost zamisli, mora biti na liniiji odr\u017eivog razvoja svijeta i dr\u017eave i uslova datog podru\u010dja. Prvi dokument koji se radi je studija uticaja na okolinu. Njom se ograni\u010davaju emisije u zrak i vodu u granicama tehno-ekonomskih uslova datog dru\u0161tva, kao i promjene u pogledu kvaliteta atmosferskog zraka i vodenih tokova, tako\u0111e biti u granicama tehno-ekonomskih uslova dru\u0161tva. Studija pokazuje i da \u0107e se \u010dvrsti otpad tretirati prema pravilima dru\u0161tva. <\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, okolinska dozvola ne zna\u010di da novo postrojenje ne\u0107e imati nedozvoljeni uticaj na okolinu. Ono zna\u010di da postrojenje mo\u017ee biti okolinski prihvatljivo ukoliko se u daljnjoj proceduri projektovanja i gradnje, te kasnije u eksploataciji osiguraju i odr\u017eavaju uslovi iz okolinske dozvole. Na bazi Studije uticaja na okolinu, nadle\u017eno ministarstvo izdaje Urbanisti\u010dku saglasnost (dozvolu za lokaciju). Ova saglasnost sadr\u017ei okolinske zahtjeve za projektovanje i rad postrojenja. <\/p>\n\n\n\n Da su u projekat uklju\u010deni postavljeni uslovi povtr\u0111uje se Dozvolom za gradnju. Na kraju, kada se postrojenje izgradi vr\u0161e se garantna ispitivanja i primopredaja postrojenja, te se izdaje Dozvola za upotrebu. Ono podrazumijeva i budu\u0107e ispravno vo\u0111enje tehnolo\u0161kog procesa.<\/p>\n\n\n\n \u0160ema uklju\u010divanja okolinskih uslova i zahtjeva kod projektovanja, izgradnje i Ugovor o isporuci tehnologije i opreme<\/strong><\/p>\n\n\n\n Mada se u zakonodavstvu ne spominje, vi\u0161edecenijsko iskustvo autora ovog priloga je ukazalo na zna\u010daj kvaliteta ugovora o isporuci tehnologije i opreme. Dva gotovo jednaka postrojenja u razli\u010ditim dijelovima Jugoslavije ili samo Bosne i Hercegovine imali su sasvim razli\u010dite uticaje na okolinu. Isto tako prije i nakon privatizacije prozvodnog postrojenja. Sa jednakim uslovima u dozvolama imala su razli\u010dite uticaje na okolinu zahvaljuju\u0107i kvalitetu projektnog zadatka i ugovora, te kvalitetu vo\u0111enja tehnolo\u0161kog procesa. <\/p>\n\n\n\n Isporu\u010dioc tehnologije ili opreme ne \u017eeli da prevari kupca, ali \u017eeli da se ogradi od nekog eventualno neo\u010dekivanog doga\u0111aja koji bi imao nedozvoljeni uticaj na okolinu. To skriveno unosi u ugovor. Dobar investitor, sa druge strane, predvidio bi i takve uslove i unio ih u op\u0161tem obliku u ugovor. Tada bi isporu\u010dilac tehnologije i opreme bio \u2013 za isti novac \u2013 oprezniji i vi\u0161e komunicirao sa kupcem. <\/p>\n\n\n\n Aktuelno<\/strong><\/p>\n\n\n\n U Bosni i Hercegovini su aktuelne teme: (i) Odlagali\u0161te niskoradioaktivnog otpada u Hrvatskoj na granici sa Bosnom i Hercrgovinom i (ii) potencijalna gradnja rudnika litija u Loparama, u sjeveroisto\u010dnoj BiH. Radi se o specifi\u010dnim projektima. U slu\u010daju odlagali\u0161ta radioaktivnog otpada ne radi se o kontinualnim emisijama joniziraju\u0107eg zra\u010denja, kao \u0161to je to na primjer slu\u010daj sa emisijama iz termoelektrana. Radi se o predvi\u0111anju mogu\u0107ih akcidenata sa nepovoljnim posjedicama, njihovog vrednovanja (umno\u017eak vjerovatno\u0107e i intenziteta) i reagovanja u realnom vremenu i to u dvije dr\u017eave. Na ovakvim projektima nemamo iskustva \u0161to se vidi na \u010dudnim reakcijama nadle\u017enih i onih koji se prave nadle\u017enim u oba entiteta.<\/p>\n\n\n\n U slu\u010daju rudnika litija radi se o \u010dinjenici da otvaranje rudnika nije predvi\u0111eno prostornim planom, niti se taj projekat uklapa u prostorni plan datog podru\u010dja. Dodatno, radi se o mogu\u0107em djelovanju na teritoriji dva entiteta. Tako taj projekat tra\u017ei izmjenu prostornog plana. <\/p>\n\n\n\n Autor ovog priloga ne izja\u0161njava se, niti \u0107e se ikada izjasniti da li je ili nije pristalica otvaranja rudnika litija u Loparama. Na gra\u0111anima datog podru\u010dja, vlasti u Republici Srpskoj je da se izjasne. U slu\u010daju da se izjasne za otvaranje ovog rudnika, treba da se izjasne i vlasti Federacije BiH po istom mehanizmu kao \u0161to vlasti u BiH treba da se izjasne o projektu odlagali\u0161ta nuklearnog otpada u Republici Hrvatskoj.<\/p>\n\n\n\n Rudnik litija – zna\u010dajan konflikt interesa u prostoru<\/strong><\/p>\n\n\n\n Prema informacijama koje sti\u017eu, do sada su po pitanju otvaranja rudnika litija u Loparama napravljene ozbiljne gre\u0161ke u koracima od strane vlasti u entitetu Republika Srpska. Stoga je potrebno izvr\u0161iti odre\u0111eno prestrojavanje. Prema metodologiji OECD-a, koja je osnov za okolinsko zakonodavstvo Evropske unije, problemu bi trebalo pristupiti u dva koraka. U prvom koraku usagla\u0161avaju se stavovi najmanje \u010detiri sdionika (zainteresovane i pogo\u0111ene strane). To su: (i) prostorni planeri, (ii) stru\u010dnjaci za datu privrednu granu (u ovom slu\u010daju za eksploataciju litija), (iii) gra\u0111ani i (iv) ekologisti (oni koji su zainteresovani za za\u0161titu prirode). Svako od njih treba da ima svoju viziju razvoja, specifi\u010dno za datu sredinu i svoj prijedlog daljeg razvoja. To su pristupi, nazovimo ih: A, B, C i D. Ovi sudionici odgovaraju na specificiranih \u0161esnaest pitanja. Kod nekih pitanja potrebno je da zajedni\u010dki dolaze do odgovora. A kod nekih pitanja odgovore daju samostalno, ne znaju\u0107i \u2013 u tom trenutku – \u0161ta su drugi odgovorili. <\/p>\n\n\n\n Na kraju svaki sudionik iznosi svoju viziju razvoja rangiraju\u0107i predlo\u017eene modele razvoja. Na priimjer, jedan sudionik se izja\u0161njava za redosljed B, C, A i D, drugi za A, C, D i B, itd. Pravilo je da pri tom niko ne smije da ka\u017ee da je protiv neke verzije vi\u0111enja razvoja, nego da ka\u017ee za \u0161ta jeste i da d\u00e2 svoj redosljed prioriteta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" \u00a0Pi\u0161e: Akademik, Aleksandar Kne\u017eevi\u0107 Na vi\u0161e lokacija u Bosni i Hercegovini govori se o potencijalnoj gradnji postrojenja koja bi mogla da imaju zna\u010dajan uticaj na privredni i dru\u0161tveni razvoj, ali i na okolinu\/okoli\u0161\/\u017eivotnu sredinu. Bosna i Hercegovina (dva entiteta) ima dobro okolinsko zakonodavstvo i dobro oposobljene stru\u010dne slu\u017ebe u tim ministarstvima. Ali, ipak ima \u0161ta […]<\/p>\n","protected":false},"author":59,"featured_media":35777,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[67,376,53,55],"tags":[],"class_list":{"0":"post-36401","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-blog","8":"category-featured","9":"category-magazin","10":"category-tehnologija"},"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts\/36401","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/users\/59"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/comments?post=36401"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts\/36401\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36403,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts\/36401\/revisions\/36403"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/media\/35777"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/media?parent=36401"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/categories?post=36401"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/tags?post=36401"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\u00a0
Kod analize mogu\u0107nosti uno\u0161enja novih sadr\u017eaja u dati prostor, prvi korak je prihvatanje da se potencijalno postrojenje uklapa u prostorni (eventulano urbanisti\u010dki) plan datog podru\u010dja. Tako ne postoji pitanje da li ili ne graditi dato postrojenje nego kako projektovati i osigurati sprovo\u0111enje konkretnih mjera za\u0161tite okoline.\u00a0\u00a0<\/p>\n\n\n\n
kori\u0161tenja energetskih i industrijskih postrojenja, te objekata magistralne infrastrukture<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/tvsensor.com\/wp-content\/uploads\/2024\/03\/OKOLINSKA-ODRZIVOST-NOVOG-PROJEKTA.docx.jpg\")
<\/figure>\n\n\n\n