I ne pi\u0161em kao nacionalista, koji sanja o nekoj svojoj etni\u010dki \u010distoj dr\u017eavi, nego kao \u010dovek, koji u ljudima tra\u017ei prvo ljude, a onda sve ostalo…<\/p>\n\n\n\n
Pi\u0161e: Stefan Simi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n Da mogu da biram, gde bih danas da budem, na kom mestu<\/p>\n\n\n\n Bio bih u Srebrenici, znate ve\u0107 gde, za\u0161to i sa kim.<\/p>\n\n\n\n <\/strong>Do\u0161li smo dotle da pomenuti 11. jula Srebrenicu,<\/strong> ne zna\u010di davati pomen \u017ertvama<\/p>\n\n\n\n Nego zaboraviti druge<\/p>\n\n\n\n Do\u0161li smo dotle da pomenuti Jasenovac, Vukovar, Bratunac, Sarajevo, Tuzlansku kapiju, Jajince, Banjicu, Jadovno…<\/p>\n\n\n\n Ne zna\u010di davati pomen \u017ertvama<\/p>\n\n\n\n Nego ignorisati druge<\/p>\n\n\n\n \u0160ta god da pomene\u0161, \u010dijim god \u017ertvama da oda\u0161 po\u010dast, ti zaboravlja\u0161, ti si lo\u0161<\/p>\n\n\n\n Ti si lo\u0161 zato \u0161to ti je \u017eao, \u0161to saose\u0107a\u0161…<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kada pi\u0161em o NATO \u017ertvama u Srbiji, ka\u017eu mi, zaboravljam Sarajevo<\/p>\n\n\n\n Kada pi\u0161em o Sarajevu, ka\u017eu mi, zaboravljam Kosovo<\/p>\n\n\n\n Kada pi\u0161em o Kosovu, ka\u017eu mi, zaboravlja\u0161 sve drugo<\/p>\n\n\n\n A ne zaboravljam, samo ne mo\u017ee sve da stane u jedan tekst<\/p>\n\n\n\n I ne pi\u0161em kao nacionalista, koji sanja o nekoj svojoj etni\u010dki \u010distoj dr\u017eavi, nego kao \u010dovek<\/p>\n\n\n\n Koji u ljudima tra\u017ei prvo ljude, a onda sve ostalo<\/p>\n\n\n\n Kada tri entiteta imaju svoju istoriju, gde je svaki isklju\u010divo \u017ertva<\/p>\n\n\n\n I koji ne \u017eeli da \u010duje drugu stranu<\/p>\n\n\n\n Dolazimo do toga da ve\u0107ina \u0107uti, ignori\u0161e, ili \u017eali samo svoje<\/p>\n\n\n\n Ali meni su svi moji, i da li na to imam pravo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ali meni su svi moji, i da li na to imam pravo<\/strong><\/p>\n\n\n\n Da verujem u bratstvo me\u0111u ljudima i narodima<\/p>\n\n\n\n Moj je i Nihad iz Tuzle, i Sa\u0161a iz Para\u0107ina, i \u0160ime iz Splita, i Bekim iz Prizrena, i Vukota sa Cetinja, i \u0110or\u0111e iz Novog Sada, i Fabijan iz Zagreba, i Jaka iz Ljubljane, i Mersad iz \u017divinica…<\/p>\n\n\n\n Podjednako sam bio potresen nad svim \u017ertvama dok sam pose\u0107ivao logore, spomen mesta<\/p>\n\n\n\n Ne razmi\u0161ljaju\u0107i o nacionalnostima, veroispovestima<\/p>\n\n\n\n Video sam stradanje<\/p>\n\n\n\n I hiljade i hiljade mrtvih<\/p>\n\n\n\n Zato, ovog 11. jula, pominjem Srebrenicu, kao jednu od najbolnijih stranica XX veka<\/p>\n\n\n\n I znate \u0161ta je dobro, 26. godina posle<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ni\u0161ta sli\u010dno, ni pribli\u017eno sli\u010dno, na ovim prostorima, od tada nije ponovilo<\/p>\n\n\n\n Srebrenica je jedini grad gde sam zamolio da ne odr\u017eim nastup, a imao sam poziv, bilo me je najiskrenije sramota<\/p>\n\n\n\n Kako pri\u010dati o lepoti \u017eivota ljudima koji su, svako od njih, izgubili, u jednom danu<\/p>\n\n\n\n Na desetine svojih najbli\u017eih<\/p>\n\n\n\n \u0160ta da im pri\u010dam, kada se stidim<\/p>\n\n\n\n Kao \u0161to me bio stid kada mi je na nastupu, u Trebinju, bio otac Sr\u0111ana Aleksi\u0107a<\/strong><\/p>\n\n\n\n \u0160ta re\u0107i takvim ljudima<\/p>\n\n\n\n Da li je moja pri\u010da, pa i ova, dostojna stradanja svih tih ljudi?<\/p>\n\n\n\n Naravno da nije.<\/p>\n\n\n\n Zato me sramota<\/p>\n\n\n\n I nisu stradali u Srebrenici neki tamo ljudi, turci, poturice, mud\u017eahedini, nego na\u0161i ljudi, moji ljudi<\/p>\n\n\n\n I nisu u Jasenovcu stradali neki tamo ljudi, \u010detnici, i ne znam ko, nego na\u0161i ljudi,\u00a0moji ljudi<\/p>\n\n\n\n I nisu u Vukovaru stradali neki tamo ljudi, usta\u0161e, nego na\u0161i ljudi, moji ljudi<\/p>\n\n\n\n I gde god da su bila stradanja, strati\u0161ta, masovne grobnice<\/p>\n\n\n\n Nisu stadali neki tamo ljudi, nego na\u0161i ljudi, moji ljudi<\/p>\n\n\n\n Ne moji srpski, bo\u0161nja\u010dki, hrvatski, ne moji pravoslavni, muslimanski, katoli\u010dki<\/strong><\/p>\n\n\n\n Ne<\/p>\n\n\n\n Nego na\u0161i ljudi, moji ljudi<\/p>\n\n\n\n Ljudi<\/p>\n\n\n\n Ljudi kao ti i ja<\/p>\n\n\n\n Koji su isto mo\u017eda pisali ljubavnu poeziju, spremali se da gledaju neko njihovo finale evropskog prvenstva u fudbalu, voleli Dostojevskog, sanjali o nekoj \u017eeni, podizali decu, ili jo\u0161 uvek bili deca, planirali ne\u010demu da se posvete, ili ve\u0107 bili duboko u tome<\/p>\n\n\n\n To su ljudi koji su slu\u0161ali muziku koju mi slu\u0161amo, voleli iste filmove, govorili istim jezikom<\/strong><\/p>\n\n\n\n To su sve na\u0161i ljudi<\/p>\n\n\n\n Ne mogu da \u017ealim vi\u0161e jedne od drugih, svih mi je \u017eao<\/p>\n\n\n\n I proganja me sve to<\/p>\n\n\n\n I znate \u0161ta je dobro u svom tom zlu<\/p>\n\n\n\n \u0160to nas je bar sada dovoljno i \u0161to smo sada u stanju da zaustavimo da se ponovi ne\u0161to sli\u010dno<\/p>\n\n\n\n Dovoljno nas je<\/p>\n\n\n\n Na\u0161 put nije u pro\u0161lost, nego u budu\u0107nost<\/p>\n\n\n\n Zato \u0107u mojoj \u0107erci dati ime Bosna, kao spoj razli\u010ditosti, kao spoj ljubavi svih tih ljudi<\/strong><\/p>\n\n\n\n Kao se\u0107anje na jedan narod koji je bio u stanju mo\u017eda najvi\u0161e da veruje i voli<\/p>\n\n\n\n Mo\u017eda je zato toliko i stradao<\/p>\n\n\n\n Da moja Bosna, koja tek treba da se rodi, bude plod jedne velike ljubavi Muka mi je vi\u0161e podela, brojanja krvnih zrnaca, ve\u010ditog traganja za mr\u017enjom tamo gde je nema<\/p>\n\n\n\n \u017delim, i ho\u0107u, a to sam do\u017eiveo bezbroj puta<\/p>\n\n\n\n Da kada odem, od \u0110ev\u0111elije, pa do Triglava, sre\u0107em na\u0161e ljude<\/strong><\/p>\n\n\n\n Koji ne tra\u017ee u meni neprijatelja nego prijatelja<\/p>\n\n\n\n I hvala im na tome, ovaj tekst je posve\u0107en i njima<\/p>\n\n\n\n Koji su mi \u0161irom otvorili vrata, neoptere\u0107eni odakle dolazim, nego \u0161ta im zna\u010dim kao \u010dovek<\/p>\n\n\n\n I \u0161ta budim u njima<\/p>\n\n\n\n Na tome treba da radimo<\/p>\n\n\n\n To je na\u0161a misija<\/p>\n\n\n\n To je na\u0161 put<\/p>\n\n\n\n Zato najiskreniji naklon \u017ertvama Srebrenice<\/p>\n\n\n\n Uz svest da smo svi mi, vi\u0161e ili manje, bili \u017ertve pogre\u0161nih politika<\/p>\n\n\n\n Gde su milioni ljudi platii glavom<\/p>\n\n\n\n Da se to vi\u0161e ne ponovi<\/p>\n\n\n\n I da gradimo mostove preko kojih \u0107emo svi zajedno prelaziti<\/p>\n\n\n\n Recituju\u0107i poeziju, zagrljeni<\/p>\n\n\n\n Ne odri\u010du\u0107i se ni Tina Ujevi\u0107a, Me\u0161e Selimovi\u0107a, Maka Dizdara, Alekse \u0160anti\u0107a, Jovana Du\u010di\u0107a, Petra Ko\u010di\u0107a…<\/strong><\/p>\n\n\n\n Sve smo to mi<\/p>\n\n\n\n Sve to \u010dini na\u0161e bi\u0107e<\/p>\n\n\n\n To je moja poruka na dana\u0161nji dan<\/p>\n\n\n\n I svakog 11. jula<\/p>\n\n\n\n Dajem re\u010d<\/p>\n\n\n\n Ljubav dragi moji, ljubav<\/p>\n\n\n\n I veze, u svakom smislu<\/p>\n\n\n\n Koje \u0107e da nadja\u010daju sve ostalo<\/p>\n\n\n\n I svaku budalu, koja \u0107e da pljune na \u017ertve, pa i ovaj tekst<\/p>\n\n\n\n Koji je napisan sa najiskrenijom namerom, sa \u017eeljom da ljudi shvate<\/p>\n\n\n\n Da nisu sami<\/p>\n\n\n\n I da je jo\u0161 mnogo nas, koji su posetili sve te gradove<\/p>\n\n\n\n I svuda se osetili dobrodo\u0161li<\/p>\n\n\n\n Ne od svih, naravno<\/p>\n\n\n\n Ali od ljudi koji \u017eive i razmi\u0161ljaju sli\u010dno<\/strong><\/p>\n\n\n\n I KOJI U \u010cOVEKU TRA\u017dE \u010cOVEKA<\/p>\n\n\n\n
I da na\u0161a Bosna, odavno ro\u0111ena, to bude<\/p>\n\n\n\n