Cijene prehrambenih proizvoda u posljednje vrijeme zna\u010dajno rastu, \u0161to se odra\u017eava u kona\u010dnici i na na\u0161e ku\u0107ne bud\u017eete. Ekonomski analiti\u010dar Faruk Had\u017ei\u0107 analizirao je trenutnu situaciju i pojasnio \u0161ta dr\u017eava mo\u017ee uraditi da se pobolj\u0161a stanje.<\/p>\n\n\n\n
\u010cinjenica je da za istu platu \/ penziju koju dobijemo, ustvari mo\u017eemo kupiti manje. Nominalna plata je ista, realna je manja.<\/p>\n\n\n\n
“Kao primjer mogu navesti osobu koja svaki radni dan kupi neki obrok na pauzi. Ako je cijena obroka ko\u0161tala 4,50 KM, za 20 radnih dana je ta osoba tro\u0161ila 90 KM. Sada, obzirom da je cijena obroka poskupila na 4,90 KM, ta osoba \u0107e tro\u0161iti na isto jelo 98 KM ili 8 KM vi\u0161e. Alternativa je zadr\u017eati isti nivo potro\u0161nje od 90 KM i jesti 18 umjesto 20 dana. Ali time se smanjuje potra\u017enja i promet i ekonomija stagnira.”, <\/strong>rekao je Had\u017ei\u0107.<\/p>\n\n\n\n \u0160ta donosioci odluka u dr\u017eavi mogu uraditi?<\/strong><\/p>\n\n\n\n Postoji nekoliko na\u010dina, a jedan od njih je smanjenje poreza na plate radnika. Svaki radnik u BiH pla\u0107a porez na dohodak.<\/p>\n\n\n\n “U FBiH se samo na prvih 300 KM plate ne pla\u0107a porez na dohodak, tj. taj iznos predstavlja li\u010dni odbitak. Na sve preko toga, radnik pla\u0107a porez na dohodak (osim nekoliko izuzetaka). Iako je potpuno jasno da plata od npr. 600 KM nije dovoljna za kupovinu osnovnih \u017eivotnih potreba za jednu porodicu, ipak na takvu platu dr\u017eava uzima sebi porez. Mo\u017eda bi se neko i slo\u017eio sa takvim porezom, ali da se vodi odgovorna politika potro\u0161nje i raspodjele, ali ako se zna da se od tog novca dio usmjerava i na nabavke slu\u017ebenih automobila, onda je to ekonomski neopravdano.”,<\/strong> naglasio je ekonomski analiti\u010dar.<\/p>\n\n\n\n U pro\u0161loj godini, po osnovu poreza na dohodak u FBiH, prikupljeno je 420 miliona KM, \u0161to je gotovo isti nivo kao i u 2019. godini. Ovaj novac ve\u0107inski ide kantonima. Podaci o kretanjima potro\u0161nje stanovni\u0161tva na nivou BiH pro\u0161le godine pokazuju da je tokom pandemije potro\u0161nja smanjena za \u010dak milijardu KM. Kada ljudi manje tro\u0161e, manje se prikuplja i PDV, pada potra\u017enja, dolazi do pada BDP-a.<\/p>\n\n\n\n “Smanjivanje poreza, u ovom slu\u010daju pove\u0107anja neoporezivog dijela plate na 1.000 KM, tj. na prvih 1.000 KM ne bi pla\u0107ali porez na dohodak, zna\u010dilo bi da bi radnici imali vi\u0161e novca da tro\u0161e. Da li je to dovoljno? Nije, ali je bolje nego \u0161to sada imamo. Kroz ovu mjeru bi se ustvari napravio transfer da od ovih 420 miliona KM, dio ostaje radnicima. Kada bi se kroz ovu mjeru vratilo radnicima pola ovog iznosa, ne treba gledati da je dr\u017eava ostala bez 210 miliona KM, ve\u0107 treba gledati da je 210 miliona KM usmjereno direktno u potro\u0161nju, koja \u0107e se zna\u010dajno multiplicirati. Novac koji bi se na ovaj na\u010din oslobodio, potro\u0161it \u0107e se, jer je rije\u010d o platama do 1.000 KM, a to je iznos koji je potreban za vo\u0111enje svakodnevnog \u017eivota, tako da \u0107e velika ve\u0107ina tog dohotka biti usmjerena u potro\u0161nju, a ne u \u0161tednju. \u0160to se vi\u0161e i br\u017ee tro\u0161i, vi\u0161e dr\u017eava na svakoj transakciji zara\u0111uje PDV-a, koji opet, gle \u010duda, ulazi u bud\u017eet.”,<\/strong> pojasnio je Faruk.<\/p>\n\n\n\n U kratkom roku mo\u017ee do\u0107i do smanjenja u prihodima bud\u017eeta, \u0161to se mo\u017ee kompenzovati kroz pove\u0107anje bud\u017eetskog deficita, ali ubrzo \u0107e porasti prihodi od potro\u0161nje. Na kraju, vi\u0161e \u0107e se novca na taj na\u010din prikupiti, kako bi se moglo pomo\u0107i i drugim kategorijama koje se finansiraju iz bud\u017eeta, poput penzionera.<\/p>\n\n\n\n “Sada je klju\u010dno stimulisati potro\u0161nju, pomo\u0107i gra\u0111anima i vratiti optimizam. Smanjenje poreza je jedna od takvih mjera.”<\/strong>, smatra Had\u017ei\u0107.<\/p>\n\n\n\n\n