Vakcinacija \u0161irom svijeta uglavnom ne ide \u017eeljenim tempom. Izuzimaju\u0107i Izrael, Ujedinjene Arapske Emirate i Veliku Britaniju, nijedna dr\u017eava jo\u0161 nije uspjela vakcinisati vi\u0161e od 20 posto svoga stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
U procentu vakcinisanog stanovni\u0161tva prednja\u010di Izrael. Ova je dr\u017eava do sada prvom dozom vakcinisala 56,1 posto populacije, odnosno skoro pet milona osoba. Gotovo 70 posto od tih pet miliona ve\u0107 je primilo i drugu dozu. Ova dr\u017eava time je pre\u0161a pola puta do stjecanja kolektivnog imuniteta, \u0161to \u0107e se, pretpostavlja se, posti\u0107i kada bude vakcinisano izme\u0111u 70 i 85 posto ukupne populacije u dr\u017eavi. Trenutno je u Izraelu obje doze primilo 41 posto njegovih stanovnika.<\/p>\n\n\n\n
U Evropi najbolje stoji Velika Britanija sa 30,5 posto stanovi\u0161ta vakcinisanog prvom dozom, ali sa svega 1,3 posto vakcinisanih drugom dozom. Ova dr\u017eava odlu\u010dila se prihvatiti stajali\u0161ta onih svojih stru\u010dnjaka koji su mi\u0161ljenja da je efikasnije za borbu protiv COVID-a vakcinisati \u0161to je mogu\u0107e ve\u0107i broj ljudi prvom vakcinom, pogotovu u trenucima kad se ne raspola\u017ee dovoljnim koli\u010dinama vakcina za obje doze za cijelu populaciju. Ra\u010dunica je da \u0107e se time stvoriti ve\u0107i ukupni imunitet i spasiti vi\u0161e ljudskih \u017eivota. Drugim rije\u010dima, oni dr\u017ee da je bolje imati vakcinisano 30 posto stanovni\u0161tva jednom vakcinom nego 15 posto s dvije.<\/p>\n\n\n\n
Indikativno je da Evropska unija po procentu vakcinisanih stoji mnogo lo\u0161ije od nekih evropskih dr\u017eava koje joj ne pripadaju. Uz Veliku Britaniju, visoko je rangirana i Srbija, a i Turska s procentom vakcinisanih stoji bolje od \u010dlanica Evropske unije. Ukupno je u Evropskoj uniji do sada vakcinisano 5,3 posto stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n
Brzina kojom te\u010de imunizacija u Evropskoj uniji ne ulijeva nadu da bi se ove godine, pa i da bude dovoljno vakcina, mogao dose\u0107i \u017eeljeni kolektivni imunitet. \u010cak je i Velika Britanija, koja je s vakcinacijom krenula prije ostalih evropskih dr\u017eava, jo\u0161 8. decembra pro\u0161le godine, u situaciji da \u0107e te\u0161ko do kraja teku\u0107e godine uspjeti s dvije doze vakcinisati neophodni procent svog stanovni\u0161tva. Budu\u0107i da jo\u0161 niko ne zna koliko \u0107e dugo antitijela opstajati u organizmu vakcinisane osobe, a s obzirom na sporost imunizacije, mogu\u0107e je da \u0107e veliki procent danas vakcinisanih izgubiti imunitet prije nego \u0161to vakcine dobiju svi ostali. Da bi se takav scenarij izbjegao morat \u0107e se ubrzati proizvodnja vakcina, ali i brzina njihove distribucije i imunizacije. To tra\u017ei dodatna finansijska ulaganja i dodatnu mobilizaciju ionako iscrpljenih ljekara.<\/p>\n\n\n\n
Zanimljivo je da su neke od dr\u017eava koje proizvode vakcine, kao \u0161to su Rusija i Indija, me\u0111u procentualno najslabije vakcinisanim nacijama. Rusija je do sada vakcinisala samo 2,9 posto stanovni\u0161tva prvom dozom, a drugom 0,8 posto, dok je u Indiji prvu vakcinu dobilo 1 posto stanovni\u0161tva, a drugu 0,2 posto.<\/p>\n\n\n\n
Iznena\u0111uju\u0107e lo\u0161e stoje Australija, Ju\u017ena Koreja i Japan. Australija je uspjela vakcinisati samo 50.000 osoba, Ju\u017ena Koreja 154.000, a Japan 37.000.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111u nama susjednim dr\u017eavama obje doze vakcina u Srbiji je primilo 7,9 posto stanovni\u0161tva, u Sloveniji 2,5 posto, a u Hrvatskoj 1,5 posto.<\/p>\n\n\n\n