<\/strong>
\u201cBio je naziv ulice u Srebrenici, \u2018Gr\u010dkog prijateljstva\u2019. Sada je ukinuta i vra\u0107eni su stari nazivi\u201d, ka\u017ee Nura Begovi\u0107, \u010dlanica Udru\u017eenja \u017dene Srebrenice. Nura je u genocidu izgubila 16 \u010dlanova u\u017ee porodice.<\/p>\n\n\n\n
Skup\u0161tina Srebrenice, tada u jednonacionalnom sastavu, je 1996. godine nazvala ulicu Gr\u010dkog prijateljstva, a \u010detiri godine kasnije, 2000. godine, ponovo je vra\u0107en prijeratni naziv Reufa Selmanagi\u0107a Crnog. Udru\u017eenje \u017ertava genocida planira da tu\u017ei dobrovoljce Gr\u010dke, prije svega pripadnike neonacisti\u010dke partije \u201cZlatna zora\u201d, koju je Gr\u010dka proglasila zlo\u010dina\u010dkom organizacijom, a koji su se u ratu u BiH borili na strani Vojske Republike Srpske (VRS). No, o mogu\u0107oj tu\u017ebi, za sada, ne \u017eeli govoriti u javnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201cKada \u0107emo ih mi tu\u017eiti i da li smo spremni da ih tu\u017eimo, vidje\u0107emo\u201d, objasnila je Munira Suba\u0161i\u0107 za RSE.<\/p>\n\n\n\n Vojska Republike Srpske Srebrenicu je zauzela 11. jula 1995. godine. Pre\u017eivjeli Srebreni\u010dani ka\u017eu kako zbog straha i panike, tih dana nisu obra\u0107ali pa\u017enju koji vojnici su jo\u0161 bili osim pripadnika Vojske RS.<\/p>\n\n\n\n \u201cJa nisam mogla poznati ni svog kom\u0161iju, a kamoli gr\u010dkog vojnika. Svi su oni bili isto uniformisani, svi su isti. Neki su govorili strane jezike\u201d, rekla je Munira Suba\u0161i\u0107.<\/p>\n\n\n\n Ni \u0160ehida Abdurahmanovi\u0107, koja je pre\u017eivjela genocid u Srebrenici, nije vidjela gr\u010dke dobrovoljce, ali je \u010dula od drugih Srebreni\u010dana da su na polo\u017eajima oko grada.<\/p>\n\n\n\n Za njihove dolaske je saznala od momaka koji su, prije pada Srebrenice, i\u0161li kopati rovove, te su nalazili dokumenta koja su pripadala gr\u010dkim dr\u017eavljanima.<\/p>\n\n\n\n \u201eMeni su pri\u010dali, to su tada bila djeca, koja su i\u0161la da kopaju rovove i na nekakve stra\u017ee \u201895. godine kako ne bi srpska vojska u\u0161la u grad, od tih momaka sam \u010dula da su dolazili do njihovih li\u010dnih karata. Svi ti mu\u0161karci su sada, na\u017ealost, u Memorijalnom centru i ne mogu svjedo\u010diti o tome\u201c, ka\u017ee Abdurahmanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Gdje su se sve borili gr\u010dki dobrovoljci u BiH? Prema njegovim rije\u010dima ne postoje zvani\u010dne informacije o broju gr\u010dkih dr\u017eavljana koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske.<\/p>\n\n\n\n \u201cTa brojka se kre\u0107e negdje oko par stotina, izme\u0111u 150 do 300 dr\u017eavljana Gr\u010dke, koji su bili pripadnici VRS u raznim formatima. Oni su na po\u010detku dolazili 1993. godine. Bili su pripadnici raznih brigada i specijalnih jedinica Vojske Republike Srpske, da bi u martu 1995. godine bila formirana jednakao sv posebna jedinica direktno od generala Ratka Mladi\u0107a, pod nazivom \u2018Gr\u010dka dobrovolja\u010dka garda\u2019 koja je bila stacionirana u Vlasenici i koja je u\u010destvovala u operaciji \u2018Krivaja \u201895.\u2019 Odnosno u genocidu u Srebrenici\u201d, rekao je Kar\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Vlasenica je udaljena pedesetak kilometara od Srebrenice i devedesetak kilometara od Sarajeva. Kar\u010di\u0107 navodi da su gr\u010dki dobrovoljci od 1993. godine ratovali u okolini glavnog grada Bosne i Hercegovine.<\/p>\n\n\n\n Tokom su\u0111enja Radovanu Karad\u017ei\u0107u, osu\u0111enom za genocid u Srebrenici, pred Ha\u0161kim tribunalom, svjedo\u010dio je Zvonko Bajagi\u0107, prije rata poduzetnik i predsjednik crkvenog odbora u Vlasenici. Tokom rata bio je blizak prijatelj Karad\u017ei\u0107a, kao i komandanta Glavnog \u0161taba Vojske RS Ratka Mladi\u0107a.<\/p>\n\n\n\n Kao svjedok odbrane, u julu 2013. godine, Bajagi\u0107 je potvrdio da je 13. jula 1995. godine sa dvojicom Grka, dobrovoljaca u \u201cVlaseni\u010dkoj brigadi\u201d boravio u Srebrenici.<\/p>\n\n\n\n \u201cU samoj Vlasenici je bilo oko sto ljudi, s tim da u samoj operaciji Krivaja \u201995. nekoliko desetina. Vodi se brojka oko 15 do 30 ljudi koji su direktno u\u010destvovali u samim operacijama razdvajanja \u017eena u Poto\u010darima u egzekucijama na strati\u0161tima \u0161irom Podrinja u tom periodu u julu 1995.\u201d, navodi Hikmet Kar\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Za sve postoje dokazi-fotografije i video snimci, dodaje on.<\/p>\n\n\n\n \u201cImamo foto i dokaze njih kako ulaze u Srebrenicu u julu \u201995. godine, zatim slike nekih pripadnika poslije na dobivanju odlikavanja od Radovana Karad\u017ei\u0107a, proslava. Mislim nakon Nove godine, 1996. i jedna jako interesantna fotografija negdje iznad Vlasenice na putu ka Srebrenici, u kojem nekoliko pripadnika Gr\u010dke dobrovolja\u010dke garde \u010dine nacisti\u010dki pozdrav iznad Vlasenice. Naravno to su bili pripadnici, kao \u0161to se kasnije ispostavilo, Zlatne zore, neonacisti\u010dke organizacije koja je u tom periodu bila jako mala, marginalna grupa i nisu svi \u010dlanovi Gr\u010dke dobrovolja\u010dke garde bili pripadnici Zlatne zore, ali ta jedna grupa koja je u\u010destvovala u Srebrenici jeste bila\u201d, isti\u010de Kar\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Na dvadesetu godi\u0161njicu genocida u Srebrenici, gr\u010dka nevladina organizacija XVY Contagion je pokrenula istragu o direktnom u\u010de\u0161\u0107u gr\u010dkih dobrovoljaca. Objavila je njihove identitete, snimke i druge dokaze o njihovom u\u010de\u0161\u0107u u doga\u0111ajima iz jula 1995. godine.<\/p>\n\n\n\n Ko su pripadnici \u2018Zlatne zore\u2019? Pripadnici \u201cZlatne zore\u201d su bili poznati i po antimigrantskim protestima, a tako\u0111er su se protivili promjeni imena Sjeverne Makedonije. Nakon jednog skupa, zbog dogovora izme\u0111u Gr\u010dke i tada\u0161nje Makedonije, na kojem je povrije\u0111eno 25 policajaca i uhap\u0161eno sedam osoba, gr\u010dki premijer je okrivio za sukobe \u201eekstremisti\u010dke elemente i \u010dlanove Zlatne zore\u201c.<\/p>\n\n\n\n Gr\u010dki sud je 22. oktobra 2020. godine donio odluku da rukovodstvo ekstremno neonacisti\u010dke Zlatne zore ide na izdr\u017eavanje kazne, odmah nakon izricanja presude, uprkos pravu na \u017ealbu. Lider te raspu\u0161tene stranke Nikos Mihaloljakos i jo\u0161 pet biv\u0161ih poslanika, me\u0111u kojima i bjegunac Papas, osu\u0111eni su zbog vo\u0111enja zlo\u010dina\u010dke organizacije na po 13 godina zatvora, a jedan na 10 godina.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111u rukovodiocima je i osu\u0111eni Hristos Papas.<\/p>\n\n\n\n Potraga za Papasom Jedanaest biv\u0161ih poslanika \u201cZlatne zore\u201d osu\u0111enih samo za u\u010de\u0161\u0107e u zlo\u010dina\u010dkoj organizaciji, dobilo je kazne od pet do sedam godina zatvora, te uz ograni\u010denja na slobodi \u010dekaju ishod \u017ealbenog postupka. Jo\u0161 sedam osu\u0111enih osoba, saradnika biv\u0161e stranke, na slobodi je pod istim uslovima dok se ne zavr\u0161i \u017ealbeni postupak.<\/p>\n\n\n\n Petogodi\u0161nje su\u0111enje sa 68 optu\u017eenih, desetinama advokata i u \u010detiri razdvojena postupka, vodilo se zbog niza nedjela, uklju\u010duju\u0107i grupno ubistvo no\u017eevima ljevi\u010darskog gr\u010dkog rap-pjeva\u010da Pavlosa Fisasa 2013. godine i fizi\u010dke napade na egipatske ribare i ljevi\u010darske aktiviste.<\/p>\n\n\n\n \u201cZlatna zora\u201d ima prijateljske veze sa desni\u010darima u Srbiji. Kako je RSE ve\u0107 pisao, jedan od muzi\u010dkih bendova koji nesmetano promovi\u0161u nacizam u Srbiji, Sorab 28, 2014. godine je objavio pesmu \u201cSloboda za Zlatnu zoru\u201d, referi\u0161u\u0107i na gr\u010dku \u201cZlatnu zoru\u201d.<\/p>\n\n\n\n Nije bilo izvinjenja Gr\u010dke Bosni I Hercegovini \u201cTo je bila neka op\u0161ta euforija u tom trenutku kada su ti momci koji su i\u0161li da ratuju u Bosnu smatrani nekom vrstom heroja. Ni vladaju\u0107a stranka ni opozicija nisu vidjeli ni\u0161ta lo\u0161e u tome. Gr\u010dka vlada je poslije promijenila svoj stav, nakon pada Milo\u0161evi\u0107a. Tada su u potpunosti okrenuli svoju pri\u010du\u201d, objasnio je za RSE Kar\u010di\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kako isti\u010de ovaj istra\u017eiva\u010d genocida, fotografije sa rati\u0161ta se mogu i danas na\u0107i na facebook profilima odre\u0111enih biv\u0161ih pripadnika Gr\u010dke dobrovolja\u010dke garde koji to javno stavljaju.<\/p>\n\n\n\n Gr\u010dka se, kako isti\u010de Kar\u010di\u0107, nije nikada javno izvinila Bosni i Hercegovini zbog u\u010de\u0161\u0107a njenih gra\u0111ana u ratu u BiH.<\/p>\n\n\n\n Tu\u017ebe pred gr\u010dkim pravosu\u0111em? Tahirovi\u0107 jo\u0161 navodi kako je ta nevladina organizacija tra\u017eila od pre\u017eivjelih Srebreni\u010dana da im pomognu u pronalasku svjedoka, te pronalasku dokumentacije koje se odnose na u\u010de\u0161\u0107e \u201cZlatne zore\u201d u genocidu u Srebrenici.<\/p>\n\n\n\n Hikmet Kar\u010di\u0107 navodi kako je 2005. godine na desetogodi\u0161njicu genocida u Srebrenici u Gr\u010dkoj pokrenuta parlamentarna istraga o u\u010de\u0161\u0107u gr\u010dkih dobrovoljaca u ratu u BiH, me\u0111utim, kako tvrdi Kar\u010di\u0107, nije bilo \u201cnikakvih konkretnih rezultata\u201d.<\/p>\n\n\n\n Za genocid do sada vi\u0161e od 700 godina zatvora Prva presuda za genocid u Srebrenici pred Ha\u0161kim tribunalom je izre\u010dena 2001. godine generalu Vojske Republike Srpske (VRS) Radislavu Krsti\u0107u koji je osu\u0111en na 46 godina zatvora. Kazna je kasnije smanjena na 35 godina zatvora.<\/p>\n\n\n\n Ratni komandant VRS Ratko Mladi\u0107 u prvostepenoj presudi osu\u0111en je 2017. godine na do\u017eivotnu kaznu zatvora zbog genocida i zlo\u010dina protiv \u010dovje\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n \u017dalbeno vije\u0107e Me\u0111unarodnog mehanizma za krivi\u010dne sudove, kao pravni nasljednik Tribunala u Hagu, 2019. godine izreklo je kaznu do\u017eivotnog zatvora biv\u0161em predsjedniku bosanskohercegova\u010dkog entiteta Republika Srpska (RS) i vrhovnom komandantu VRS Radovanu Karad\u017ei\u0107u.<\/p>\n\n\n\n Na do\u017eivotne kazne zatvora zbog genocida nad Bo\u0161njacima u Srebrenici osu\u0111ene su i biv\u0161e starje\u0161ine VRS potpukovnik Vujadin Popovi\u0107 i pukovnik Ljubi\u0161a Beara te Zdravko Tolimir, pomo\u0107nik komandanta za obavje\u0161tajno bezbjednosne poslove Glavnog \u0161taba VRS.<\/p>\n\n\n\n U genocidu u Srebrenici, od 13. do 19. jula 1995. godine, ubijeno je 8.372 bo\u0161nja\u010dkih mu\u0161karaca.<\/p>\n\n\n\n U januaru 2007. godine Me\u0111unarodni sud za ratne zlo\u010dine po\u010dinjene na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije okarakterisao je djelovanje Vojske Republike Srpske u Srebrenici kao genocid.<\/p>\n\n\n\n U Srebrenici i okolnim op\u0161tinama ekshumirane su 94 masovne grobnice, a posmrtni ostaci vi\u0161e od 6.900 \u017ertava pozitivno su identificirani.<\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/vijesti.ba\/fajlovi\/uploads\/images\/S114.jpg\")
Ulica Reufa Selmanagi\u0107a Crnog u Srebrenici, koja se od 1996. do 2000. zvala ulica Gr\u010dkog prijateljstva.<\/em><\/p>\n\n\n\n
<\/strong>
Hikmet Kar\u010di\u0107, po struci pravnik, istra\u017eiva\u010d genocida, godinama prikuplja informacije o u\u010de\u0161\u0107u gr\u010dkih dobrovoljaca u ratu u Bosni i Hercegovini, a o tome je napisao niz tekstova.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>
\u201cZlatna zora\u201d bila je mala polutajna neonacisti\u010dka grupa osnovana 1980-ih, a potom sasvim marginalna stranka. Uzdigla se tokom finansijske krize u Gr\u010dkoj 2010-2018. godine, osvojiv\u0161i poslani\u010dka mjesta na \u010detiri izbora. Po snazi je bila tre\u0107a najve\u0107a gr\u010dka politi\u010dka stranka.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>
Pretpostavlja se da je Papas uspio da se iskrade iz Gr\u010dke oktobra pro\u0161le godine, kada je osu\u0111en na 13 godina zatvora.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>
U kontekstu vremena, tokom rata u Bosni i Hercegovini, ka\u017ee Kar\u010di\u0107, u Gr\u010dkoj je postojao jedan politi\u010dki konsenzus po pitanju rata u BiH u kojem su \u201ci vladaju\u0107a stranka i opozicija smatrala da su Srbi ugro\u017eeni u Bosni i Hercegovini\u201d.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>
Murat Tahirovi\u0107, predsjednik Udru\u017eenja \u017ertava i svjedoka genocida BiH ka\u017ee za RSE kako su jo\u0161 2015. godine imali posjetu gr\u010dkog udru\u017eenja koja je tra\u017eilo saradnju i informacije o u\u010de\u0161\u0107u gr\u010dkih dobrovoljaca u Srebrenici 1995. godine. Do saradnje, ka\u017ee Tahirovi\u0107, nije do\u0161lo.<\/p>\n\n\n\n
<\/strong>
Za genocid, zlo\u010dine protiv \u010dovje\u010dnosti i druge zlo\u010dine po\u010dinjene u Srebrenici, u julu 1995. godine, Ha\u0161ki tribunal, Sud Bosne i Hercegovine, te sudovi u Srbiji i Hrvatskoj, do sada su osudili ukupno 47 osoba na vi\u0161e od 700 godina zatvora, te izrekli \u010detiri do\u017eivotne kazne (od \u010dega je jedna nepravosna\u017ena).<\/p>\n\n\n\n