Kulinar Neboj\u0161a Stamenovi\u0107 iz Ni\u0161a ve\u0107 dve decenije jela priprema isklju\u010divo od sastojaka koji rastu u prirodi. Ve\u0107inu namirnica bere sam, na planinama juga Srbije. Rado deli recepte i savete o zdravoj ishrani. Kuhinju, gde \u010desto dolaze i gosti iz inostranstva, posetila je i ekipa Anadolu Agency (AA).<\/p>\n
Tamo nema jelovnika, ni cenovnika jer to, zapravo, nije restoran. Ne\u0161a Travka, kako ga oslovljavaju kolege i poznanici, jedan dan u nedelji s velikom ljubavlju kuva za goste svog doma. Ka\u017ee da oni dolaze u \u201eKu\u0107u dobre volje\u201c, ali, da bi osigurali da \u0107e za nekim od stolova biti mesta, moraju prethodno da se najave.
\nDoma\u0107in ih odu\u0161evi ve\u0107 na samom po\u010detku posete.<\/p>\n
\u201ePrvo im dam da popiju vodu sa izvora. I kad im ispri\u010da\u0161 koliko je ta voda bitna, da je voda, u stvari, te\u010dni kristal… Pa sedamdeset posto na\u0161eg organizma je voda. I pitam, koju si ti vodu popio? Popio si vodu koja ima hlor. A hlor je bio bojni otrov u Prvom svetskom ratu. Ako znamo od \u010dega se pravi plastika, onda znamo i \u0161ta je u plasti\u010dnim fla\u0161ama u kojima stoji voda\u201c, pri\u010da Neboj\u0161a.<\/p>\n
Izvorsku vodu \u010duva u testijama ili staklenim fla\u0161ama. Mogu se probati i sokovi od \u0161umskih plodova, razli\u010dita vina i rakije doma\u0107e proizvodnje. Na policama je na stotine tegli sa suvim biljem \u2013 za\u010dinima i \u010dajevima.<\/p>\n
\u201e\u0160ta se jede? Jede se ono \u0161to spremim, a danas sam spremao pasulj, humus od gra\u0161ka, pihtije od boba, \u010dorbicu od paradajza i tikve i riblju \u010dorbicu. Kad nije posno, imam razne sireve, ka\u010dkavalje iz manastira Sukovo sa orasima, nanom, maj\u010dinom du\u0161icom, belim lukom… Onda imamo vurdu i urdu. Vurda se pravi od ce\u0111enog kiselog mleka, a urda se pravi kad se kuva surutka\u201c, ka\u017ee Ne\u0161a.<\/p>\n
Meso, osim ribljeg, ne koristi. Hleb pravi isklju\u010divo od integralnih bra\u0161na bez kvasca. Med je jedini dozvoljeni zasla\u0111iva\u010d. \u010cesto priprema i jela od pe\u010duraka – hvali se svojom \u010dorbom od 100 vrsta gljiva. Ka\u017ee da mnoge za\u010dudi \u010dinjenica da u okolini Ni\u0161a postoji toliko vrsta jestivih gljiva, ali tvrdi da ih ima jo\u0161 i vi\u0161e, bar 250. Osim \u0161to su ukusne i hranljive, one mogu biti i lek.<\/p>\n
\u201eNave\u0161\u0107u kraljicu me\u0111u lekovitim gljivama, to je genoderma lucidum ili hrastova sjajnica. Ona je imunomodulator, razvodnjava krv, ja\u010da imunitet i od nje se pravi tinktura. Onda imamo \u010dagu – \u010daga raste u Rusiji, a raste i na Vlasini\u201c, govori Ne\u0161a.<\/p>\n
Od petnaestak vrsta jestivih pe\u010duraka koje se ovih dana mogu ubrati u okolini Ni\u0161a, on najvi\u0161e voli sun\u010danicu jer je, ka\u017ee, jako ukusna ispr\u017eena u tiganju sa jajima, a ve\u0107i primerak mo\u017ee da poslu\u017ei kao odli\u010dna podloga za picu.<\/p>\n
\u201eStavi\u0161 veliku sun\u010danicu, nare\u0111a\u0161 \u0161ta ho\u0107e\u0161 i ispe\u010de\u0161 je tako u rerni. To zavisi od interesovanja i na\u0161e \u017eelje, volje i mogu\u0107nosti\u201c, otkriva Neboj\u0161a jedan od omiljenih recepata.<\/p>\n
\u201ePrirodnom ishranom\u201c bavi se od dvehiljadite godine kada je po\u010deo da planinari, obilazi obli\u017enje planinske vrhove i manastire u zemlji i inostranstvu.<\/p>\n
\u201eTu je nastala ta ljubav prema bilju, prema travama, prema pe\u010durkama. Imao sam podr\u0161ku iz Zavoda za za\u0161titu prirode, s njima sam i\u0161ao na prva dva terena i onda sam imao kog da pitam – \u0161ta je ovo, koja je ova pe\u010durka, koja je ova trava, koje je ovo drvo… Tako sam zavoleo jo\u0161 vi\u0161e prirodu koja nas okru\u017euje. Da vidite koliko je ona lepa i \u0161ta mi sve imamo na petnaest do dvadeset kilometara, a da ne znamo\u201c, govori Ne\u0161a.<\/p>\n
Neznanje je, dodaje, jedan od razloga za\u0161to se ljudi hrane nezdravo.<\/p>\n
\u201eLjudima se sve i sva\u0161ta potura kao hrana i oni to jedu, a da sami ne razmisle. Ja kad iza\u0111em iz ku\u0107e, odmah nai\u0111em na korove koji su jestivi. A kad ode\u0161 u prirodu, pa kad ima pe\u010duraka… Samo je potrebno da se pomerimo iz ku\u0107e\u201c, ka\u017ee on.<\/p>\n
Zna\u010dajno iskustvo Neboj\u0161a je stekao na Hilandaru gde je nekoliko godina kuvao za monahe pripremaju\u0107i hranu samo od sastojaka iz njihove ba\u0161te. Ka\u017ee da su za ukus, ali i kvalitet jela, veoma zaslu\u017eni za\u010dini i njihove pravilne kombinacije.<\/p>\n
\u201eKurkuma sa biberom poja\u010dava dejstvo kurkumina, a taj kurkumin je dobar za \u017eu\u010d. Ako stavi\u0161 malo kima na cveklu, onda se gvo\u0111\u017ee iz cvekle lako usvaja u organizmu. Maje su, na primer, pile kakao sa malo projinog bra\u0161na i sa malo kima. To su te stvari koje nas okru\u017euju i koje treba da koristimo, za\u010dini su vrlo bitni. Karanfili\u0107, na primer, ubija parazite u organizmu, tu je i pelin\u201c, otkriva Neboj\u0161a.<\/p>\n
Ne\u0161ina jela redovno jedu studenti Isidora Tasi\u0107 i Kosta Sto\u0161i\u0107. Do\u0161li su i na humanitarni ru\u010dak, organizovan da bi se obezbedila “zimnica” divljim \u017eivotinjama koje zbrinjava organizacija “Zoo planet”.<\/p>\n
\u201eZa Ne\u0161u sam prvi put \u010dula pre godinu dana, kada sam do\u0161la ovde sa porodi\u010dnim prijateljima. Tada sam se odu\u0161evila i po\u010dela da dolazim svakog utorka. Probala sam najneobi\u010dnije recepte, a ono \u0161to sam poku\u0161ala kod ku\u0107e sama da spremim, nikada nije bilo dovoljno dobro kao ovde\u201c, ka\u017ee Isidora.<\/p>\n
Sli\u010dne utiske ima i njen najbolji prijatelj.<\/p>\n
\u201eHrana je mnogo lepo napravljena, sve je doma\u0107e i Ne\u0161a odli\u010dno koristi za\u010dine. Njegove supe i \u010dorbe jedne su od najlep\u0161ih u \u017eivotu koje sam jeo. Isto mogu re\u0107i i za njegova pi\u0107a\u201c, govori Kosta.<\/p>\n
Ne\u0161in cilj je, ka\u017ee, da sve svoje goste isprati sa osmehom. Ne se\u0107a se da je u tome ikada omanuo.<\/p>\n