Mogu\u0107nost da u novom sazivu Evropske komisije ne bude resora pro\u0161irenja postoji, potvr\u0111uju to analiti\u010dari, ali isto tako navode da to ne zna\u010di da se Evropska unija ne\u0107e baviti tim pitanjem.<\/p>\n
Iako novi saziv Evropske komisije jo\u0161 nije formiran i njen sastav se jo\u0161 uvijek ne zna, u Briselu su se pojavile informacije da bi iz naziva odjela koji se bavi susjedstvom mogao ispasti dio koji se odnosi na pro\u0161irenje.<\/p>\n
Glasnogovornica Evropske komisije Mina Andreeva kazala je da nova predsjednica tog tijela EU-a Ursula von der Leyen ne\u0107e objavljivati kona\u010dni spisak kandidata i raspodjelu resora dok se ne dovr\u0161i proces imenovanja.<\/p>\n
Neformalni rok za kandidiranje istekao je u ponedjeljak, 26. augusta, ali u Komisiji su naveli da Ursula von der Leyen nema drugog definiranog datuma osim 1. novembra.<\/p>\n
Zekerijah Smaji\u0107, vi\u0161egodi\u0161nji dopisnik iz Brisela i ekspert za evropske politike i proces pro\u0161irenja EU-a, ka\u017ee da formalni naziv nekog portfolija ili sektorske politike Evropske unije nikada do sada nije imao\u00a0nikakvog su\u0161tinskog utjecaja na samu politiku.<\/p>\n
\u201cNaziv sektora je nebitan, bitna je politika koju EU provodi u praksi. Kada je prije pet godina izabrana sada\u0161nja, upravo odlaze\u0107a, Evropska komisija Jean-Claudea Junckera, velika se medijska pra\u0161ina podigla nakon njegove izjave da ‘u narednih pet godina mandata ove Komisije, pro\u0161irenja EU-a novim \u010dlanicama ne\u0107e biti’. Juncker je promijenio i ime resora za politiku pro\u0161irenja tako \u0161to je prioritet stavljen na susjedsku politiku u odnosu na pro\u0161irenje. \u010cak su i rije\u010di ‘politika pro\u0161irenja’\u00a0zamijenjene objektivnijom odrednicom ‘pregovori o pro\u0161irenju’\u00a0ali Zapadni Balkan nije bio zaboravljen, niti je pro\u0161irenje kao jedna od najva\u017enijih strate\u0161kih politika EU bila na margini Junckerove komisije. Naprotiv, sam predsjednik Evropske komisije i njegov povjerenik za politiku susjedstva i pregovore o\u00a0pro\u0161irenju\u00a0Johannes Hahn, pa i sama specijalna predstavnica EU-a za vanjske poslove i sigurnost Federica Mogherini vi\u0161e su se bavili Zapadnim Balkanom nego mnoge briselske garniture prije njih\u201c, navodi Smaji\u0107.<\/p>\n
Drugo je pitanje, navodi on, \u0161to je i u tom periodu Bosna i Hercegovina nazadovala, \u0161to su pregovori izme\u0111u Srbije i Kosova propali, \u0161to je u Srbiji entuzijazam ka Evropskoj uniji na sve ni\u017eem nivou, \u0161to su me\u0111ususjedski odnosi na Balkanu na kriti\u010dnoj ta\u010dki i tako dalje.<\/p>\n
\u201cPolitika pro\u0161irenja Evropske unije\u00a0je jedna od najva\u017enijih strate\u0161kih orjentacija Unije i bez njenog ujedinjenja i sa jugoistokom kontinenta kao geostrate\u0161kim podru\u010djem Evrope, evropska politika ujedinjenja ne\u0107e biti o\u017eivotvorena. To nije nikakva floskula, idealisti\u010dko naklapanje ili iluzija. To je geopoliti\u010dka realnost. Pitanje je samo vremena, predvidljivih i nepredvidljivih procesa unutar EU-a, na globalnoj sceni i u svakoj od zemalja na\u0161eg regiona. Ono \u0161to se mo\u017ee ve\u0107 danas sa sigurno\u0161\u0107u usvrditi jeste da pro\u0161irenje EU-a ne\u0107e biti ni me\u0111u pet najva\u017enijih unutra\u0161njih i vanjskopoliti\u010dkih prioriteta Unije u narednih pet godina\u201c.<\/p>\n
Trenutni procesi na Zapadnom Balkanu unutar Evropske unije i globalno, isti\u010de Smaji\u0107, nisu nimalo optimisti\u010dni.<\/p>\n
Sve od Drugog svjetskog rata, navodi, svijet nije bio bli\u017ei sukobima globalnih razmjera, trgovinski protekcionizam nikada nije bio ve\u0107i, a gramzivost glavnih aktera neoliberalnog koncepta globalizacije kao savremenog vida rekolonizacije dostigla je ta\u010dku klju\u010danja.<\/p>\n
Ono \u0161to posebno zabrinjava, mi\u0161ljenja je,\u00a0jeste \u010dinjenica da velike imperijalne sile Zapada, uklju\u010duju\u0107i i one \u010dlanice EU-a koje su ne tako davno bile vi\u0161estoljetni kolonizatori uglavnom nemo\u0107nih i ekonomski nejakih zemalja Afrike, Azije i Ju\u017ene Amerike, savremenu neokolonijalnu politiku \u017eele provoditi i nad svojim ekonomsko mo\u0107nim ideolo\u0161kim suparnicima kao \u0161to su Kina, Rusija, Turska, Indija, Iran i tako dalje.<\/p>\n
Takva politika klju\u010dnih aktera, smatra, zapadne politike ne miri\u0161e mi na dobro.<\/p>\n
\u201c\u0160alje istu onu poruku koju bih poslao i ja ili svako drugi ko je realista. Ta poruka u parafraziranoj formi glasi: vi radite svoj, a mi \u0107emo raditi svoj posao na zajedni\u010dkom putu pribli\u017eavanja i kona\u010dnog ujedinjenja. Pred novom Evropskom komisijom su historijski va\u017eni poslovi unutarnje konsolidacije i pribli\u017eavanja veoma suprostavljenih koncepata u vezi s budu\u0107no\u0161\u0107u Unije. Pred svakom od zemalja Zapadnog Balkana je historijski zadatak politi\u010dkog uozbiljenja, deetnizacije i kosmopolitizacije. S etnonacionalisti\u010dkim, klerikalisti\u010dkim, plemensko-interesnim ideologijama, sa tolikim stopama korupcije i prekograni\u010dnog kriminala, sa tolikim osobnim nemoralom i bahato\u0161\u0107u politi\u010dkih i dr\u017eavnih lidera ovaj region nema drugu opciju osim stagnacije, regresa ili neke nove tragedije. U prospretite sigurno ovakav ne mo\u017ee jer kao takvog niko normalan u Evropi i svijetu ne \u017eeli\u201c.<\/p>\n
Politi\u010dki analiti\u010dar iz Zagreba Davor Gjenero isti\u010de da, iako ne bude resora za pro\u0161irenje, to ne zna\u010di da se neki od\u00a0komesara, kao ni Op\u0107e uprave, ne\u0107e baviti pro\u0161irenjem.<\/p>\n
Takva mogu\u0107nost, navodi, je postojala i kad se formirala Evropska komisija Jeana-Claudea Junckera, ali je u zadnji \u010das na\u0111ena solucija s komesarom Johannesom Hahnom kao osobom zadu\u017eenom za pro\u0161irenje.<\/p>\n
\u201cArgument da komesara za pro\u0161irenje ne bude danas je jednak kao \u0161to je bio i pred pet godina. Jasno, je, naime, da u mandatu Europske komisije kojom \u0107e predsjedati Ursula von der Leyen ne\u0107e biti pro\u0161irenja. Godina 2025, kao datu mogu\u0107eg pristupanja za Srbiju vi\u0161e nije na stolu, a sve je manje vjerojatno i da bi Crna Gora ili Makedonija mogle uhvatiti taj termin, \u0161to bi iziskivalo da one pregovore zavr\u0161e 2023., jer je potrebno oko \u0161est mjeseci za sastavljanje pristupnog ugovora, a onda godinu i pol za njegovo ratificiranje u zemljama \u010dlanicama. Dakle, dr\u017eave pristupnice moraju zavr\u0161iti pregovore dvije godine prije o\u010dekivanog dana pristupanja Uniji\u201c, navodi Gjenero.<\/p>\n
Iako isti\u010de da zvu\u010di pomalo cini\u010dno, on smatra da je bolje da Evropska komisija nema resora pro\u0161irenja, nego da ima tako potkapacitiran resor, kakav je s komesarom Hahnom imala tokom ovog mandata.<\/p>\n
Glavni posao Ursule von der Leyen, ka\u017ee Gjenero, \u0107e biti konsolidiranje Unije, nala\u017eenje kompromisa izme\u0111u zahtjeva za odustajanje od politike kohezije i na\u010dela ravnomjernog razvoja svih djelova EU-a i insistiranja \u201eprijatelja kohezije\u201c da se politika regionalnog razvoja nastavi jednako izda\u0161nijim sredstvima.<\/p>\n
\u201cNa djelu \u0107e biti i razgovori o ‘vi\u0161e Europe’\u00a0ili o vra\u0107anju na izvorna europska polazi\u0161ta, \u0161to bi bilo podila\u017eenje ‘suverenistima’. Unija mora vidjeti kako \u0107e pro\u0107i Brexit, ali i definirati svoju poziciju u budu\u0107im globalnim geopoliti\u010dkim i ekonomskim odnosima. Unija mora definirati i politiku prema migracijama, na\u0107i formulu za\u0161tite granica, na\u0107i mjeru izme\u0111u slobode kretanja i o\u010duvanja sigurnosti i ekonomskog prosperiteta. Unija mora, na kraju, definirati novu demografsku politiku, zaustaviti pra\u017enjenje europskoga ruba zbog potreba ekonomija u sredi\u0161tu i na sjeveru Europe. Pritom bi politika pro\u0161irenja mogla na neko vrijeme biti zamijenjena politikom europskog susjedstva\u201d, smatra Gjenero.<\/p>\n
Zekerijah Smaji\u0107 ka\u017ee da od novog saziva Evropske komisije o\u010dekuje realizam, objektivnost, principijelnost i pravednost.<\/p>\n
\u201cSve i svake uspjehe u svakoj od zemalja regije treba nagra\u0111ivati novim pomacima ka \u010dlanstvu, sve, svake i sva\u010dije destrukltivne ili separatisti\u010dke inicijative treba sna\u017eno, jedinstveno i blagovremeno osuditi, a aktere takve politike sankcionirati. Ishod takve evropske politike, naravno, ne\u0107e niti mo\u017ee biti epohalno ubrzanje procesa pro\u0161irenja jer \u0107e se, kao \u0161to je rekosmo,\u00a0Evropska komisija nove predsjednice\u00a0Ursule von der Leyen preovla\u0111uju\u0107e baviti drugim, mnogo va\u017enijim prioretitima globalnog karaktera kao \u0161to su odnosi sa SAD-om, Kinom i Rusijom, upravljanje globalnim krizama, redefiniranje politike prema migracijama, azilu i evropskoj sigurnosti, odnos prema klimatskim promjenama, objektiviziranje problema energetskih izvora i stabilnosti u snabdijevanju ‘zelenim energijama’ budu\u0107nosti, ili kao \u0161to je razvoj vlastitih informacionih tehnologija i tako dalje\u201d.<\/p>\n
\u010cinjenica da je na \u010delu Evropske komisije prvi put \u017eena i to s izuzetnim politi\u010dkim iskustvom i znanjima, a jo\u0161 i Njemica, smatra Smaji\u0107, budi nadu da bi se u narednih pet godina moglo dogoditi mnogo vi\u0161e pozitivnih promjena nego u proteklom petogodi\u0161njem mandatu.<\/p>\n
Uvjeren je da je za Evropsku uniju\u00a0veoma va\u017eno \u0161to je na \u010delu Evropske komisije upravo sada neko referentan iz najve\u0107e i ekonomski najja\u010de \u010dlanice EU-a.<\/p>\n
Smaji\u0107 je siguran da \u0107e Evropska unija\u00a0za pet godina biti druga\u010dija, stabilnija i prosperitetnija nego sada.<\/p>\n