{"id":11083,"date":"2019-06-26T10:20:28","date_gmt":"2019-06-26T10:20:28","guid":{"rendered":"https:\/\/senzor.ba\/?p=11083"},"modified":"2024-01-15T21:46:47","modified_gmt":"2024-01-15T20:46:47","slug":"od-bojnih-otrova-preko-tunela-spasa-do-pcelinjih-mudziza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/tvsensor.com\/clanak\/od-bojnih-otrova-preko-tunela-spasa-do-pcelinjih-mudziza\/","title":{"rendered":"Od bojnih otrova, preko Tunela spasa do p\u010delinjih mud\u017eiza"},"content":{"rendered":"

PERSPEKTIVNI I UGLEDNI OFICIR<\/strong><\/p>\n

Ro\u0111en sam 1948. godine u selu Zorlacima kod Gora\u017eda. Moj rahmetli babo bio je pru\u017eni radnik i brzo je zapo\u010deo raditi u Gora\u017edu, te sam osnovno i srednje obrazovanje stekao u tom gradu. Igrom slu\u010daja, poslije tehni\u010dke \u0161kole, dobio sam vojnu stipendiju i oti\u0161ao na vojnu akademiju u Beograd dvije godine i dvije godine u Kru\u0161evac, te stekao znanje iz atomsko-biolo\u0161ko-hemijske odbrane. Po\u0161to sam bio dobar student, mogao sam izabrati garnizon. Biram Kiseljak. Uskoro dobivam poziv da idem na Visoku tehni\u010dku akademiju u Zagreb, godine 1975\/1976. Nakon toga, postajem nastavnik na Vojnoj akademiji u Sarajevu, gdje sam proveo punih 17 godina. Ka\u017eu da sam bio dobar predava\u010d na predmetima\u00a0Hemija bojnih otrova<\/em>\u00a0i\u00a0Atomsko-biolo\u0161ko-hemijska odbrana<\/em>. U tom periodu sam bio progla\u0161avan najboljim nastavnikom svih vojnih akademija. Dva puta sam vanredno unapre\u0111ivan i bio sam perspektivan oficir. Jedno vrijeme sam radio na vojnom institutu u Mostaru, pa na prirodno-matemati\u010dkom studiju pola\u017eem ispite na postdiplomskom studiju, a zatim dobivam naredbu da idem na komandno-\u0161tabnu akademiju, koju zavr\u0161avam. Na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Sarajevu, i prije i poslije rata, dr\u017eao sam vojni predmet\u00a0Hemija bojnih otrova<\/em>. Puno sam radio, bavio se naukom. Moj rad u toj oblasti bio je zapa\u017een u biv\u0161oj armiji, pa sam bio anga\u017eiran u glavnoj inspekciji oru\u017eanih snaga kao vanredni \u010dlan i kontrolirao sam jedinice po pitanju pje\u0161adije. Naprimjer, dobio sam zadu\u017eenje da analiziram juri\u0161 pje\u0161adije. Napravio sam \u010ditav projekt o prakti\u010dkoj izvedbi juri\u0161a. Taj period mog \u017eivota bio je vrlo dinami\u010dan.<\/p>\n

Prebacuju me zatim u Republi\u010dki \u0161tab Teritorijalne odbrane BiH za na\u010delnika Atomsko\u2011hemijsko\u2011biolo\u0161ke odbrane, ali i na mjesto na\u010delnika Nastavno-operativnog organa. Bio sam zamjenik generalu \u0160iberu. U to vrijeme, uz mene je i general Sakib Mahmuljin. General Divjak mi je bio \u0161ef u kasarni \u201cMar\u0161al Tito\u201d. Na vojnoj akademiji masa je oficira slu\u0161ala moja predavanja, poput Karaveli\u0107a, Ajnad\u017ei\u0107a, rahmetli Bisi\u0107a, Vranja, Bahte i mnogih drugih. Danas mi nekada\u0161nje po\u010dasti nisu bitne, ali tada mi je kao mladom \u010dovjeku to godilo. Imao sam uz to i jedan prirodni nagon da izu\u010davam sve nauke, od historije do hemije. Ali interesirao me je op\u0107enito \u017eivot \u010dovjeka na dunjaluku, pa sam po\u010deo ulaziti u misti\u010dki aspekt \u017eivljenja. Rat me je zatekao u Republi\u010dkom \u0161tabu. Tu mi je ostalo \u017ealjenje da Sakib Mahmuljin i ja nismo uspjeli minirati kase s ratnim planom u tzv. \u0107oravoj sobi, gdje su dr\u017eane tajne. Znali smo da \u0107e biti rata i htjeli smo ih minirati, ali nismo stigli. Pokupili su ih i odnijeli sa sobom. Ne znam koliko im je to koristilo, mislim da je to bilo relativno \u0161uplje s dana\u0161nje ta\u010dke gledi\u0161ta, ali svejedno mi je ba\u0161 \u017eao \u0161to kase nisu letjele u zrak.<\/p>\n

PO\u010cETAK RATA I IDEJA O \u201cTUNELU SPASA\u201d<\/strong><\/p>\n

U aprilu 1992. pokupio sam se iz vojnog stana sa \u017eenom, dvoje djece i jednom kesom u rukama da \u017eivim kod sestre. Javio sam se u Republi\u010dki \u0161tab, pristizali su oficiri, po\u010dela je organizacija odbrane od agresije. Po nare\u0111enju Sefera Halilovi\u0107a, moram iza\u0107i iz Sarajeva do Visokog, gdje smo dobili zadatak da organiziramo odbranu u centralnom dijelu Bosne. U Visokom su u kratkom vremenu koncentrirani Rasim Deli\u0107, Mustafa Polutak, Ramiz \u0160uvali\u0107, Asim D\u017eambasovi\u0107, Halil \u010cengi\u0107 itd. Na odre\u0111eni na\u010din formirali smo istureno komandno mjesto koje je vodio general Deli\u0107, a ja sam mu bio zamjenik. Hodali smo po \u010ditavoj Bosni, organizirali i savjetovali, ali ja sam direktno bio zadu\u017een za Brezu, gdje provodim 3-4 mjeseca. Tu se odvijao i prvi poku\u0161aj deblokade Sarajeva i bio sam maltene zadu\u017een za komandiranje s tog pravca i iza\u0161ao sam na polo\u017eaje Salkanovog Hana. Akcija je stala i hvala Bogu da je stala jer nismo mi bili svjesni svog polo\u017eaja, bili smo sr\u010dani, ali idemo u deblokadu, a imamo samo 62 minobaca\u010dke mine od 60 mm. Kad je Breza uspostavila linije, vra\u0107am se u Visoko i tamo provodim narednih 5-6 mjeseci, kada sti\u017ee naredba da u\u0111em u Sarajevo. Tada je jedini mogu\u0107i ulaz u Sarajevo bio preko piste. Krenuo sam s rahmetli Asimom D\u017eambasovi\u0107em i dolazimo u Hrasnicu pa Butmir. To je bilo jezivo. Danas je lahko pri\u010dati pri\u010de, ko to nije pro\u0161ao ne mo\u017ee shvatiti. Tu je bio francuski bataljon UNPROFOR-a koji je strahovito lijepo uredio pistu u odbrambenom smislu. Imali su senzore \u017ei\u010danog sistema od 20 cm, 40 cm i 60 cm. Imali ste rombove. Svaki nailazak na takav senzor podrazumijevao je aktiviranje svjetle\u0107ih raketa, a onda je slijedila \u010detni\u010dka paljba. Je li bila tu neka sprega, ne mogu tvrditi. Ulazak preko piste poku\u0161avali smo sedam no\u0107i. To je bilo toliko granatiranje da je to strahota. Sipalo je iz neba i zemlje. Kod jedne ku\u0107e smo zastali i tamo guram glavu ispod nekih dasaka, a tijelo mi ostaje vani. \u010citavu no\u0107 smo proveli tako. Ta glava koja je pod daskama, bez obzira \u0161to mi je ta no\u0107 jedna od najgorih u \u017eivotu, razmi\u0161lja. Tada rje\u0161avanje problema ulaza i izlaza iz Sarajeva pod opsadom postaje moja opsesija. Razmi\u0161ljam da mora postojati neka drena\u017ea ispod piste, neke cijevi. Ulazim, dakle, u Sarajevo i poziva me general Sefer Halilovi\u0107 i imenuje za pomo\u0107nika komandanta 1. korpusa za logistiku.<\/p>\n

KRUPAN ZALOGAJ ORGANIZIRANJA LOGISTIKE<\/strong><\/p>\n

Sve ono \u0161to treba za rat ja sam trebao priskrbiti. Pristupam tome kao profesionalac, ali shvatam ubrzo te\u017einu zadatka. Imate prvo sukob sam sa sobom, a onda s drugima. Imate \u0161kolovane oficire za logistiku koji ne razumiju da mi moramo improvizirati i da ne mo\u017ee druga\u010dije. Napisao sam knjigu\u00a0Tunel i jo\u0161 pone\u0161to<\/em>\u00a0sa \u017eeljom da ovjekovje\u010dim istinu o \u201cTunelu spasa\u201d u Sarajevu. To sam napisao i to je dokument. U toj knjizi sam u 24 ta\u010dke ispisao i neke svoje frustracije u vezi s ratom u Bosni. Pozivam da se te frustracije analiziraju. Naprimjer, Sarajevo je veliki grad i u njemu ima svega. Nakon 5-6 mjeseci opsade, dolazim u grad gdje nema ni\u010dega. Gdje je to i za\u0161to je to tako? Tvrdim s dana\u0161nje distance da je Sarajevo bilo oplja\u010dkano iznutra, i to je moja frustracija. Ja imam du\u017enost da se bavim logistikom, treba mi hrana, sve mi treba, a nema ni\u010dega. Druga frustracija su mi paralelni sistemi. Ima\u0161 korpus, ali on nema svoje logistike. U tom su periodu brigade samostalne. Prakti\u010dki si imao snabdijevanje iz humanitarne pomo\u0107i s punktova za civile. Uzimaju civili i uzimaju brigade. Svaka brigada logisti\u010dki dvaput ja\u010da od korpusa. Ja sam \u0161kolovani oficir i znam da to ne mo\u017ee tako. Zna\u010di, potrebna je centralizacija. Napravim komunikaciju s ljudima i ka\u017eem da ne daju brigadama. Tu je bilo svega, prijetnji, sva\u0111a, pozivanja u korpus, ali ja ne posustajem. De\u0161ava se to da sam formirao baze po Sarajevu, uzimam i smje\u0161tam robu, ali ne dajem brigadama jer imaju rezerve. Polahko ih tro\u0161e, a ja punim. Trajalo je to dugo dok nisam uspostavio sistem. Sre\u0107om, ljudi su bili razumni. I ja sam razumom radio i uvjeravao. Na razum sam ih dobio te je sistem logistike proradio. Imao si jednog Izeta Juki\u0107a, \u0106elinog pomo\u0107nika. Pametan \u010dovjek. Zvao me Babo. Ka\u017ee on: \u201cHajmo, Babo, da obi\u0111emo!\u201d I krenemo mi u kasarnu Jajce. Kad sam u\u0161ao u skladi\u0161te te brigade, to je bila sila za to vrijeme. Allahu dragi, koliko je toga bilo navu\u010deno. Ka\u017ee mi \u010dovjek da uzmemo to sve.<\/p>\n

Ima jo\u0161 frustracija u mojoj knjizi, treba to analizirati. Predsjednik Alija Izetbegovi\u0107 bio je mudrac. Okupio je oko sebe elitu i svi su radili za njega. Svima je dao zada\u0107e. U vojnom sistemu posve druga pri\u010da. Za\u0161to je masa komandanata izba\u010dena iz Sarajeva? Za\u0161to je jedan Deli\u0107 morao iza\u0107i iz Sarajeva? Masa oficira \u0161kolovana za komandante brigada jednostavno izba\u010dena iz Sarajeva. Mi oficiri s Vojnih akademija znamo \u0161ta zna\u010di kada komandu preuzimaju nedovoljno \u0161kolovani. Za\u0161to je to radila na\u0161a komanda koja je bila u za\u010detku svog formiranja?<\/p>\n

KAKO JE I KO JE SAGRADIO \u201cTUNEL SPASA\u201d<\/strong><\/p>\n

E, sada, rekli smo, bio je problem s hranom, ali bio je problem i s municijom. Ako pitate mene, radije bih preselio na Onaj Svijet gladan nego bez metka u cijevi. Vidim ja, nema tu hajra. Dobra stvar je bila da ste u Sarajevu imali dobro organiziranu namjensku industriju. Na\u0161a najve\u0107a sre\u0107a je bila \u0161to su za vrijeme Jugoslavije centri namjenske industrije bili u Bosni. Imali ste i kvalificiranu radnu snagu koja zna napraviti minu, upalja\u010d, metak\u2026 To je bio Allahov dar! Ali trebate repromaterijal. Mo\u017eete napraviti tromblon, a nema cijevi, nema vi\u0161e nijedne, sve smo saobra\u0107ajne znakove pokupili, nema vi\u0161e baruta, nema eksploziva. I odmah kre\u0107em s operacijom izgradnje \u201cTunela spasa\u201d. Bio je jedan ugledni Sarajlija, Amir D\u017eanovi\u0107, fin \u010dovjek. Pitam ga zna li ko je radio aerodrom. Rekao mi je da zna jednog Paju Pa\u0161i\u0107a, koji je radio na izgradnji i odr\u017eavanju. Objasnio mi je gospodin Pa\u0161i\u0107 drena\u017eni sistem aerodroma. Nije bilo popre\u010dnih drena\u017enih cijevi nego samo uzdu\u017ene. Time sam shvatio da je to zavr\u0161ena pri\u010da i da moramo kopati tunel, moramo praviti rupu.<\/p>\n

U ovom trenutku pri\u010de moram se osvrnuti na la\u017ei. Mnogi su si pripisivali zasluge za \u201cTunel spasa\u201d. Niko i nikada mi nije dao ideju i naredbu za Tunel spasa. Pri\u010da se da je na\u0161 rahmetli Mustafa Hajrulahovi\u0107 Talijan potpisao naredbu. Jeste ovjerio, ali na naredbi se vidi oznaka RZ, jer ja nisam imao pravo potpisivati naredbe. To su moji inicijali, a sve ostalo su pogre\u0161ne interpretacije. Ja sam ga po\u010deo raditi. Sve je dokumentirano s mojim potpisom, nema oko toga polemike. Uostalom, sve je iscrpno dokumentirano u mojoj knjizi.<\/p>\n

    \n
  1. decembra 1992. potpisujem naredbu za izgradnju \u201cTunela spasa\u201d i on postaje moja opsesija, kao i sistem ubacivanja MTS-a preko piste. Rat traje, realizacija \u201cTunela spasa\u201d je neizvjesna. Mi preko piste imamo zavidnu razinu sistema ubacivanja i primanja opreme. Imao sam veliku sre\u0107u \u0161to sam imao na Dobrinji pomo\u0107nika komandanta za logistiku Husu \u0106esira, koji se po svim segmentima pokazao kao vispren saradnik i saputnik. Naprimjer, zove me Huso \u0106esir, koji je okupio momke, te formiramo jedinicu \u201cRisevi\u201d, koja preko piste prenosi materijal. To su bile a\u017edahe, svaku su ve\u010der i\u0161li u juri\u0161 preko piste. Hrabri i jaki momci. Izginulo ih je, bio je to pokolj na pisti. Ah, morao bih na\u0107i snage da ih okupim, sramim se, veliki su doprinos dali, zaslu\u017eili su svaku po\u010dast, da svako ime njihovo bude zabilje\u017eeno. Dijelom sam to opisao u knjizi.<\/li>\n<\/ol>\n

    Za kopanje tunela imao sam iz dva smjera anga\u017eirana dva gra\u0111evinska in\u017einjera: Ned\u017ead Brankovi\u0107 i Fadil \u0160ero. Nikakvi iranski in\u017einjerci, to su urbane legende. Zapravo, bili su neki Iranci i dali su moralnu potporu, \u0161to je lijepo i to po\u0161tujem, ali ni\u0161ta vi\u0161e. Niko nije vjerovao u ideju Tunela, ali zapo\u010dinjemo rad s civilnom za\u0161titom. Po\u010deli smo sa \u0161est starih ljudi. Mukotrpno, problema bezbroj. Ne mogu to ja da prihvatim, takav sam. Odem rahmetli Talijanu i tra\u017eim ga da mi da vojsku. Brankovi\u0107 je napisao sve \u0161ta nam treba. Daje nam Talijan \u0161ta nam treba i po\u010dinje izgradnja s vojskom dan po dan. Fadil \u0160ero je tra\u017eio dozvolu da ide posjetiti suprugu u Splitu i ja mu dozvoljavam. Oti\u0161ao i nije se nikad vratio. Uglavnom, u problemima smo, jer sa strane Dobrinje funkcioniramo, a sa strane Hrasnice sve je stalo. Dovodim u korpus Ned\u017eada Bubicu i \u0161aljem ga na hrasni\u010dku stranu s mojim zamjenikom Ademom Crnovr\u0161aninom. Zadatak nastavka gradnje su shvatili vrlo ozbiljno, ali imali su velike probleme. Dan po dan, uz milion problema, problem sa zrakom, vodom\u2026, ali zavr\u0161ili smo ga. I ja sam ga kopao. Svaki dan me pitaju kad \u0107e tunel. Rusmir Mahmut\u0107ehaji\u0107 me zove: kad \u0107e, kad \u0107e\u2026 On je bio ministar energetike i puno mi je u logisti\u010dkom smislu koristio. Danas, sutra, odgovaram, \u010dujemo udaraju, ali produ\u017ei se na sedam dana. Poludio sam od zapitkivanja i uzeo kramp i sam po\u010deo kopati. Hvala dragom Allahu, probili smo ga. Prvu no\u0107 smo ubacili 12 tona materijala, nije \u0161ala. Kad se tunel probio, odr\u017eao sam govor i pozvao Ned\u017eada Brankovi\u0107a i rekao mu da napi\u0161e monografiju o izgradnji tunela. Napisao ju je rukom. Nikad nismo prekucali taj dokument, bio je rat, zametnuo sam ga. Ipak, na\u0161ao sam monografiju i objavljena je u mojoj knjizi tako kako ju je Ned\u017ead pisao 1993. godine i u njoj sve pi\u0161e. U knjizi sam objavio i svoj govor s otvaranja koji, zanimljivo, zavr\u0161ava rije\u010dima: \u201cNeka ovaj objekt poslu\u017ei na\u0161oj pobjedi uz \u017eelju da \u0161to prije postane muzejska i historijska vrijednost.\u201d I postao je.<\/p>\n

    P\u010cELE, VO\u0106ARSTVO, MALINE I JO\u0160 PONE\u0160TO<\/strong><\/p>\n

    Poslije rata nastavljam svoju univerzitetsku karijeru i rad u Vojsci Federacije BiH. Radio sam i s ameri\u010dkim generalima nakon rata, a nakon reformi, odlazim u mirovinu. Bo\u0161njaci su trebali nestati, Bosne nije trebalo biti, a ima nas i ima je. Sve je bilo isplanirano i namje\u0161teno, ali nije im uspjelo. \u0160to se moje dionice u ratu ti\u010de, citirao bih Abdulaha Sidrana: \u201cIgrao sam po\u0161teno u namje\u0161tenoj utakmici.\u201d Odlazim u penziju u najboljim godinama, dobio sam tom prigodom po\u010dasti od predsjednika Alije Izetbegovi\u0107a. Hvala mu na svemu \u0161ta je uradio za na\u0161 narod i na\u0161u zemlju, uva\u017eavali smo se i nadam se da \u0107emo se susresti na Onome Svijetu.<\/p>\n

    U mirovini nisam mogao mirovati. Prvo sam \u017eeni rekao da idem \u010duvati ovce na Bjela\u0161nicu, ali nisam se za to odlu\u010dio. I prije rata sam se bavio p\u010delama i za to sam se odlu\u010dio. Ne dr\u017eim ja p\u010dele, ja s njima \u017eivim. Mo\u017eete \u0161ta god ho\u0107ete, ali nemojte me od p\u010dela odvojiti. \u0160to je Allah dozvolio \u010dovjeku da zna o p\u010delama, ja znam. Napisao sam dvije knjige o p\u010delarstvu, objavio veliki broj stru\u010dnih radova, odr\u017eao hiljade predavanja, znaju me svi p\u010delari u Bosni i Hercegovini. U Ilija\u0161u sam osposobio 150 p\u010delara, za \u0161to sam dobio i op\u0107insko priznanje. Proizvodim vrhunske p\u010delinje matice s vrlo kvalitetnim genetskim svojstvima. Krenuo sam i u realizaciju da napravimo bosansku p\u010delu, ali trebalo bi ukr\u0161tati sorte da bi se dobila p\u010dela koja najbolje odgovara na\u0161em podneblju i trebalo bi da se povu\u010dem na neki otok da to uradim, a za to nemam vremena. Znam da Bosna i Hercegovina mo\u017ee biti od najja\u010dih izvoznika po pitanju p\u010delinjih proizvoda. Ljudi misle da je med klju\u010d. Ne! Ljudi misle da u Kur'anu pi\u0161e da je med lijek. Nije ta\u010dno! U Kur'anu stoji da p\u010dela iz utroba izlu\u010duje te\u010dnosti razli\u010ditih boja koje su lijek ljudima. \u0160ta je to iz utrobe? To je p\u010delinji otrov, mati\u010dna mlije\u010d i dijelom med. Jer p\u010dela ne radi med u tijelu nego u ko\u0161nici. P\u010dela je \u010dudo, a Bosna i Hercegovina mo\u017ee postati najve\u0107i izvoznik polena. On ima ljekovita sredstva. Da su mu\u0161karci pametni, jeli bi najmanje dvije kile polena godi\u0161nje i ne bi imali nikakve probleme s prostatom.<\/p>\n

    Po\u0161to u Kur'anu stoje dva ajeta o p\u010deli, ja sam sedam godina ispitivao p\u010delu s ciljem otkrivanja Allahove mud\u017eize u ta dva ajeta. Ja sam, bolan, nau\u010dnik. Napisao sam rad i preveo ga na arapski jezik, koji je ocjenjivan na Svjetskom kongresu za dokaz Allahovih mud\u017eiza. Uradio sam to s jednim alimom iz Rijada koji je p\u010delar. Komisija je odbila rad, ali je navela da se rad mo\u017ee koristiti kao \u010dlanak koji dokazuje nadnaravnost Bo\u017eijeg stvaranja. Imao sam i izdvojeno mi\u0161ljenje \u010dlana komisije koji je prihvatio rad. Ali ne\u0107u odustati, doradit \u0107u ja svoje teze uz pomo\u0107 alima. O \u010demu se tu radi?<\/p>\n

    Allah je nadahnuo samo dva \u017eiva stvorenja. \u010covjeka i p\u010delu. Udahnut je nur u utrobu \u017eene i u p\u010delu. S time da je Allah \u010dovjeka nagradio mozgom, da razmi\u0161lja i da ima mogu\u0107nost izbora. Kod p\u010dele nije tako. Njoj je nare\u0111eno kako da se pona\u0161a. Kada ima\u0161 jedan veliki p\u010delinjak i kada pada ki\u0161a, pred samo padanje ki\u0161e p\u010dele se vra\u0107aju ku\u0107i. Da ti vidi\u0161 \u0161ta je to. To je oblak, a nijedna se p\u010dela ne sudara. Putuju Allahovim stazama, kako im je On naredio. To je \u010dudo, mud\u017eiza. Ovo je samo jedan primjer, iznio sam jo\u0161 mno\u0161tvo stru\u010dnih nau\u010dnih dokaza za koje do sada nije bilo obja\u0161njenja, ali ne bih dodatno zamarao \u010ditaoce.<\/p>\n

    \u017delim samo poru\u010diti da ptica leti s ciljem da se prenese s jednog mjesta na drugi, ali ona i slavi i zahvaljuje Allahu. A \u0161ta je ptica u atmosferi? Ona je \u010dista\u010d. Znate li koliko lastavica insekata pojede tokom dana? Svoje dvije te\u017eine. Na zemlji imate mrave. Ne dao Boga da ih nema. Jedna je od najkorisnijih \u017eivotinja, da nema mrava, vladale bi te\u0161ke zarazne bolesti. Mrav je \u010dista\u010d svega. U zemlji imate glistu koja vr\u0161i oplo\u0111ivanje zemlje. Ne daj Bo\u017ee da ne postoje gliste. Ima jedna fantasti\u010dna stvar, glista ne mo\u017ee oboliti ni od virusa ni od bakterija, posebno kalifornijske gliste. I imate p\u010delu koju je Allah nadahnuo. Ljudi se trebaju ugledati na p\u010delu. Uzmite sad tanjir i stavite na njega kap meda, odnesite to tri kilometra odavde i jedna od mojih p\u010dela \u0107e ga na\u0107i u roku od deset minuta u sun\u010danom periodu. Kada ga uzme i vrati se u ko\u0161nicu, nakon pet minuta imat \u0107ete deset p\u010dela, a nakon toga dolazi roj. \u0160ta to zna\u010di, da je pozvala svoje dru\u0161tvo na gozbu. Ho\u0107e li to u\u010diniti \u010dovjek? Nije li to mud\u017eiza? Einstein je rekao da \u010detiri godine nakon nestanka p\u010dela nestaje civilizacije. Nestankom p\u010dela nema vi\u0161e opra\u0161iva\u010da i Einstein je bio posve u pravu. Danas je opstanak p\u010dele doveden u pitanje. Tra\u017eim da dr\u017eava za\u0161titi p\u010delu kao javno dobro. Nije ova p\u010dela samo moja, ona je sva\u010dija. A p\u010delari koji se brinu o p\u010deli dovedeni su u te\u0161ku poziciju i na rub propasti. Dio mojih p\u010dela sada je u Srebrenici i nije to lahak posao. Drugo, kao \u0161to je \u0161ljivu napala bolest \u0161arka, za koju nema lijeka, p\u010delu je napala u Evropi bolest ameri\u010dke truhle\u017ei. Ja se borim koliko mogu.<\/p>\n

    Uz p\u010dele, bavim se vo\u0107arstvom i uzgojem malina. Imao sam nagon da vr\u0161im kalemljenje i, dok su me koljena bolje slu\u017eila, proizvodio sam na hiljade raznih sadnica. Poslije rata sam ja to morao raditi jer ne smijem biti van funkcije. Bile bi mi ru\u017ene stvari u glavi. Zaradi se, a zadovoljan sam i svojom penzijom. Neki se bune da je mala, ali za na\u0161e prilike, ja tvrdim da je dostojna za \u017eivot. Ne trebaju meni pare, to \u0161to je na stolu od rada mi jedemo i sretni smo. U malinjaku \u0107u uskoro napraviti rezervoar za navodnjavanje, od kojeg \u0107u uraditi ribnjak. Sve \u0161to radim je ekolo\u0161ko. Ljudi misle da su crvljive jabuke lo\u0161e. Hej, toliko je otrova u toj jabuci da ne\u0107e ni crv u nju, a ljudi to ne shvataju. Ne mo\u017eete vi shvatiti \u0161ta zna\u010di otrov. Ovaj general to zna jer sam se otrovima stru\u010dno bavio, s njima eksperimentirao na vojnim institutima. Da znate \u0161ta otrov \u010dini prirodi i \u010dovjeku, plakali biste od tuge i muke.<\/p>\n

    \u017delim jo\u0161 na kraju re\u0107i da sam plakao i za svojim velikim prijateljem, knji\u017eevnikom Ned\u017eadom Ibri\u0161imovi\u0107em. Pripremali smo zajedno i predstavu po njegovoj drami\u00a0Dugo svitanje<\/em>, u kojoj sam glumio glavni lik. U ovoj prolaznosti, u ovom ni\u0161ta, \u010dekam uz svoje p\u010dele i vo\u0107ke dan kada \u0107emo se moj Ned\u017ead i ja, in\u0161allah, sastati na Onome Svijetu i u\u017eivati u perivojima i ba\u0161tama Allahove milosti.<\/p>\n

    STAV<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    PERSPEKTIVNI I UGLEDNI OFICIR Ro\u0111en sam 1948. godine u selu Zorlacima kod Gora\u017eda. Moj rahmetli babo bio je pru\u017eni radnik i brzo je zapo\u010deo raditi u Gora\u017edu, te sam osnovno i srednje obrazovanje stekao u tom gradu. Igrom slu\u010daja, poslije tehni\u010dke \u0161kole, dobio sam vojnu stipendiju i oti\u0161ao na vojnu akademiju u Beograd dvije godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":59,"featured_media":11084,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[75],"tags":[],"class_list":{"0":"post-11083","1":"post","2":"type-post","3":"status-publish","4":"format-standard","5":"has-post-thumbnail","7":"category-intervju"},"acf":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts\/11083","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/users\/59"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/comments?post=11083"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts\/11083\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11085,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/posts\/11083\/revisions\/11085"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/media\/11084"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/media?parent=11083"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/categories?post=11083"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/tvsensor.com\/api\/wp\/v2\/tags?post=11083"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}